Царска риба захтева царски третман
Црни кавијар увек се сматрао националним симболом Русије. за време цара Ивана Грозног он је, као и јесетра, постао обавезни атрибут царске трпезе. А од 16. века, пошто ју је пробао Папа Римски Јулиј Други, кавијар се појавио и на столовима европских царева. У наше дане ситуација се променила: јесетра је на ивици нестанка. У басену Каспијског мора њена бројност је у последњих 15 година пала 40 пута, а на Азовском мору због криволова јесетре уопште више нема. Ниј еслучајно што се у Московском зоолошком врту, где долазе да виде ретке животиње, појавио нови павиљон Акваријум риба из породице јесетре.
Мање рибе пливају у малим акваријума, а већи примерци у отвореним правоугаоним базенима. Укупно је изложено 9 видова руске јесетре. Међу њима је највећа слатководна риба на свету – моруна. Она је тешка тону и достиже четири метра у дужину. Ту су и ретке сахалинске и амурске јесетре, калуга, кратконоса кечика, дугоноса кечига, Huso dauricus – зракоперка из породице амурских јесетри, као и чувени бестер – хибрид моруне и дугоносе кечиге, добијен у СССР укршањем ових видова пре више од пола века, говори ихтиолог Андреј Лапшин.
У перспективи, наравно, треба пустити све видове који су постојали на тертиторији бившег СССР – такве као што су амурска кратконоса кечига, лопатоносе јесетре и сакупити потпуну светску колекцију риба из породице јесетри. У датом тренутку псотавља се задатак фомрирања колекције домаћих видова, како би се оне показале народу и ради даљег узгоја у циљу очувања популације наших јесетри.
Некада су јесетре живеле у свим морима која запљускују Западну Европу, и ишле су на мрешћење у европске реке. Ипак већ почетком 20. века скоро у потпуности су их истребили. Само је Русија изузетак. Јесетра се не сматра узалуд нашим националним поносом, пошто су их управо Руси сачували најдуже од свих и још у 19. веку први у свету су се бавили њихових узгојем. Мада је у то време јесетри било пуно у Каспијском и Азовско-Црноморском басену, у Бајкалу и сибирским рекама. У 20. веку популација јесетри у нашој земљи веома је пострадала због изградње хидроцентрална на Волги, Дону и Кубању. Бране су преградиле корита река и рибе су лишене својих исконских места за мрешћење. Али низводно од брана изграђене су фабрике јесетре. Оне су се бавиле вештачком оплодњом, инкубацијом јајашца и гајиле су их до стадијума младице, које су пуштане у реке.
Према подацима Међународног савеза за заштиту природе, 85% јестетри налази се на ивици одумирања, многе су унете у Црвену књигу. У Русији индустријски улов ретких риба у потпуности је забрањен, лове се врши само у циљу репродукције. Стварају се специјалне фабрике за вештачки узгој. Не сме се допустити да после 250 милиона година ова заиста царска риба нестане са лица Земље.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/˙Cаvin 〄/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















