Почетна страница > Новости

Нови елементи у периодном систему

Нови елементи у периодном систему
11.06.2011. год.
Докази о постојању два нова елемента, најтежих до сада, припремају се већ неколико година. Бројни тимови истраживача тврде да су произвели тешке елементе спајајући језгра лакших атома. Требало им је три године прије него што су објавили званично стање.

У међувремену им је Међународно удружење чисте и примењене хемије (ИУПАЦ) додијелило имена унуквадијум и ананхексијум, заснована на њиховим атомским бројевима 114 и 116.

Такође су се разматрале тврдње о проналаску елемената са атомским бројевима 113, 115 и 118, али су одбачене као недовољно основане.

Тешки елементи имају тенденцију радиоактивности, с обзиром на чињеницу да њихови атоми имају више неутрона него протона и брзо се распадају.

Њихова примјена изгледа неће бити могућа јер су стабилни свега једне секунд пре него што се распадну, али приближавају истраживање стварању елемената са 120 и више протона.

Нуклеарни теоретичари сматрају да би ови супер тешки атоми можда могли да остану у стабилном стању неколико деценија и тако представе важне хемијске особине.

- Откриће нас приближава острву стабилности,” рекао је др Пол Керол. “Иако можда 116 и 120 изгледају као мали скок, то није случај. Када једном достигнемо тај ниво, требало би да буде лакше. Ови елементи би требало да опстану дуже, тако да можемо да проучавамо њихове хемијске особине. Нико са сигурношћу не може да тврди да ли ће бити стабилни неколико минута или више година. Они ће можда моћи да покрену нуклеарне реакторе или да се користе за нуклеарно наоружање. Нисмо сигурни, али увек претпостављамо да ће војска показати интересовање.”

Плутонијум, са атомским бројем 94, најтежи је познати природни елемент. Сви тежи од њега, укључујући Ајнштајнијум, Радерфордијум и Калифорнијум произведени су синтетичким путем и имају брз процес распадања.

Др Тери Ренер, извршни директор ИУПАЦ-а, рекао је: "Ако дођемо до 120 или 126 можда ћемо постићи нешто неограничено. У том случају се могу производити синтезе нових материјала корисних, рецимо у компјутерској технологији или медицини. Али заправо то нико не може знати. Све је још увијек у домену теорије."

 





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »