Конкурс „Чајковског“ – највиша приправност

Недељу дана пре почетка XIV Међународног конкурса „Чајковски“, који ће бити одржан у Москви и Петербургу (14. јуна – 2. јула) у престоници је након капиталне рестаурације отворена позната Велика сала конзерваторијума.

Никад пре се припрема за конкурс „Чајковског“ није одвијала на фону тако напетих интрига: хоће ли рестауратори стићи или неће стићи да доведу у ред салу с којом су повезани најузбудљивији догађаји у историји овог међународног такмичења, а да не говоримо о томе да је с овом салом повезано много тога у историји руске културе. И сала је отворена, а чак ју је и освештао високи представник Руске Православне Цркве (10. јуна) – митрополит Волоколамски Иларион.

Говори министар културе РФ Александр Авдеjeв

Мислим да је овај догађај историјски за сву руску културу и уопште за сав руски живот. Сала није радила 150 година. Сви је повезују с руском музиком, с руском културом. Међутим, сала је почела да се руши. И ево, наступио је нови живот ове сале. После рестаурације њени показатељи акустике су бољи него раније, мада мислим да главну оцену треба да дају музичари.

Уосталом, већ сад се са сигурношћу на основу објективних података може рећи да је јединствена акустика сачувана, сматра ректор Московског конзерваторијума професор Александар Соколов.

Наравно, акустика је представљала наш главни задатак. Зато што ова сала није само споменик архитектуре, већ и потпуно јединствен акустички споменик. Због тога смо пре него што смо почели било шта да радимо врло детаљно испитали акустику, направили смо компјутерски модел сале и њен физички модел – врло паметну копију. И кад су радови били завршени већ смо не на основу субјективних утисака, већ на основу објективних информација могли да упоредимо оно што је било с оним што смо добили. Закључак је недвосмислено: акустика је потала још боља, - тврди професор Соколов и наставља: Скинули смо слојеве старе боје на зидовима и вратили њихове првобитне тонове – боје епохе модерна с почетка 20. века. Простор храма уметности је замишљен у гами полутонова. Осим тога, ослободили смо салу од баласта који је настао у 20. веку. Јер, нико није претпоставио ни да ће се појавити телевизија, ни будуће осветљење сцене, ни вентилација и климатизација. Сва ова инжењерија се накупила у подрумима и почела је својим вибрацијама да ремети првобитни облик акустике. И сад су на прилазу сали, на дубини од 8 метара направљени објекти у које је премештена сва ова инжењерија. Такође је створен читав низ услова, који омогућују музичарима и оркестрима на гостовању да се осећају комфорно.

Може се додати да је у току рестаурације појачан темељ зграде, да су рестауриране фасаде, кров, ентеријери. Сад слушаоце, који се пењу главним степеништем у фоаје поново дочекује витраж с ликом свете Цецилије, покровитељке музичара, који је разбијен у време Другог светског рата.

Невероватно је да смо тако танан и темељан рад на рестаурацији драгоценог објекта успели да обавимо за свга годину дана. Први су обновљену Велику салу Московског конзерваторијума испробали студенти који ове године завршавају школовање.