Меганаука у Русији

Русија намерава да реализује неколико меганаучних пројеката. Један од њих може да буде колајдер тешких јона у Дубни. Платформа за велики међународни пројекат ће бити Научно-истраживачки центар Курчатовски институт.

Уређаји класе мегасајенс – акцелератори, неутронски реактори, синхротрони – данас се праве искључиво на основу међународне сарадње, у којој Русија заузима важно место. Такви пројекти су својеврсне локомитиве, вуку за собом читав састав науке, рекао је у интервјуу за Глас Русије директор Института за нуклеарна истраживања РАН академик Виктор Матвејев.

Мегапројекти у ствари се већ развијају уз учешће Русије. На пример, Русија је дала велики финаснијски допринос стварању у оквиру међународне кооперације такозваног ласера на слободне електроне у Немачкој, у Хамбургу. То је велико међународно удружење 13 земаља, и Русија претендује на велику улогу у експлоатацији тог снажног комплекса. Донета је одлука о завршетку изградње великог истраживачког аутономног реактора у Гатчини, у оквиру Европе размотрене су могућности његовог коришћења у области физике, нуклеарне енергетике и слично.

Радови на акцелераторима омогућавају разраду многих примењених праваца: то су и методе зрачења у онкологији, и испитивање поузданости космичке апаратуре, развој радиобиологије. Убеђен сам да само формирање уређаја нивоа мегасајенс може да омогући Русији стварање пробојних технологија, и што је врло важно, формирање нове научне елите, говори академик Виктор Матвејев.

Ипак имамо проблем одлива кадрова, и зато се чине такви нетривијални кораци, као што је стварање комплеска у Сколкову. Да се привуку они руски грађани који су отишли у иностранство, тамо се показали и сада их ми зовемо у домовину. Руска земља рађа изузетне таленте! Треба им само пружити могућност да раде.

Могуће да ће нови научни центар нивоа мегасајенс бити отворен на основу руско-немачког пројекта у области суперкомпјутера. Није искључено да ће бити одабран пројекат колајдера тешких јона НИЦА, који предлаже Уједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни. Уверан сам да ће реализација овог пројекта додати тежину Дубни као већ реално постојећем светском центру мегануке, додаје академик Виктор Матвејев.