Стручњак: Лукашенко не може сам да се извуче из кризе

Чини се да је Белорусија решила да поквари односе са свим суседима и то истовремено. И чини се да Александру Лукашенку ово најбоље од свега полази за руком. Говорећи у петак у Минску председник земље је изјавио да је спреман да забрани увоз и да затвори државне границе у случају да се криза погорша. Москва га је у одговор недвосмислено подсетила да то противречи принципима Царинског савеза и обећала да ће поново размотрити услове за издвајање 3 милијарде долара кредита од ЕврАзЕс.

У самој Белорусији ситуација се погоршава из дана у дан. У то да је економија земље ушла у зону назадовања, убеђени су и сами Белоруси. По подацима Статистичког комитета намирнице су у мају поскупеле за више од 14%. Плата је обичним људима довољна само за храну. И то једва. Пољопривредницима не преостаје ништа осим да извозе пољопривредне производе на продају у Русију. И затварање граница може довести до врло жалосних последица, а незадовољство људи се може претворити у бунтове, који ће бити још жешћи од акције аутомобилиста почетком јуна. Локални становници су бензински марш у центру престонице већ назвали „тријумфом народног гнева“. Такво јединство, чак и без учествовања представника опозиције у Минску одавно није виђено. Без обзира на то, за време своје петочасовне конференције Лукашенко је неопозиво изјавио да у земљи нема кризе, а то значи да нема било какве потребе за корекцијом социјално-економске политике, па чак ни за „стезање каиша“. Притом је саопштио да у најскоријој будућности Стабилизациони фонд земље може бити допуњен с 10-12 милијарди долара. Међутим, обични Белоруси више не верују у ова обећања. „Сопственим снагама не можемо да се извучемо и треба да се одлучимо – или смо с Русијом или с Европском унијом,“ – каже белоруски професор историје Иван Федорцов. „Мислим да смо залутали,“ са жаљењем додаје.

Лукашенко данас не може сам да се извуче из кризе упозорава стручњак за Белорусију Богдан Беспаљко.

Белорусија је затворена између ЕУ с једне стране и Русије с друге. Европска унија у потпуности блокирала Белорусију и у овом случају Лукашенко нема другог излаза осим да сарађује с Русијом. Њему се ова сарадња не допада, зато што Белорусија на тај начин губи део свог суверенитета – економског, политичког итд. Међутим, Александар Лукашенко нема другог излаза.

О томе да Белорусија покушава да води политику шпекулација према Русији сведочи и недавна посета министра иностраних послова Белорусије Сергеја Мартинова Москви. На састанку с руским колегом Сергејем Лавровом он је са задовољством разматрао само перспективе преласка на безвизни режим с Европском унијом. Стручњаци су уверени да је то својеврстан демарш, лоше скривена алузија на то да Александар Лукашенко своју будућност више не повезује с Русијом. Узгред речено, Европска заједница намерава да пооштри санкције према Белорусији.

Одлично схватајући да не треба превише да се узда у помоћ Запада Баћка изјављује да је већ нашао алтернативног спонзора – Кину. Поднебеска се одавно и чврсто утаборила на белоруском тржишту. У продавницама је минимум половина производа кинеска. Највиши војни чинови КНР посећују републику са завидном редовношћу. А почетком јуна Пекинг је одобрио кредит Минску у износу од 1 милијарде долара. Пре тога је Кина просто поклонила Белорусији око 9 милиона у америчкој валути. Скоро 6 милијарди долара дато је Лукашенку у децембру прошле године. Још 10 милијарди долара инвестиција је на видику. По званичним подацима, средства ће бити уложена у 89 заједничких пројеката међу којима је изградња у Белорусији фабрике за производњу аутомобила и шећеране, као и реконструкција неколико електроцентрала и путева. Притом су циљеви Поднебеске апсолутно провидни. Имајући у виду ширење кинеске економије Белорусија за Пекинг може да постане не само тржиште за продају робе и тржиште рада за кинеске гастарбајтере, већ и војно-стратешки полигон за јачање сопственог присуства у Централној и Источној Европи. Тим пре што и могућност трговине оружје с режимима у немилости преко трећих земаља још нико није укинуо. Међутим, кредити се брзо претварају у дугове, а дугови уколико се њима невешто рукује – у економске кризе и у најгорем случају, у дефолте.