Црква ће почети да говори на обновљеном језику

Језик богослужења Руске Православне Цркве (РПЦ) ће постати разумљивији. У Московској патријаршији се спрема нацрт документа о реформи црквенословенског језика. Предлаже се да се многе речи и изрази замене еквивалентима, који ће савременим верницима бити јаснији.

Сами свештеници адаптацију текстова богослужбених канона називају врло важним и неопходним кораком. То неће бити корисно само с тачке гледишта односа између Цркве и друштва, већ и за чување традиције, убеђен је први заменик предедника образовног комитета РПЦ архимандрит Кирил Говорун.

Документ одражава забринутост већине помесних Православних Цркава за то на који начин се традиционална начела Цркве могу пренети модерном човеку. То је врло сложено питање. Јер, с једне стране све Цркве су носиоци традиције и вековне историје, која представља огромну вредност. С друге стране, то богатство на неки начин треба пренети савременом друштву.

Црквенословенски језик, чију азбуку су створили хришћанска браћа-проповедници Кирил и Методије у руском Православљу се од самог почетка сматрао сакралним језиком богослужења, као на пример, латински за Свети престо. Главна особеност таквих језика састоји се у томе што се на њима не говори, то значи да се они не развијају и да са временом већина престаје да их схвата. У енглеској говорној средини ово питање је решено уз помоћ многобројних превода, укључујући и такозвану Simple English Bible, у којој се користи свега 3.000 речи. Ватикан је наишавши на сличан проблем 1962. године званично дозволио да се богослужбени чин с латинског преведе на различите националне језике. Неке помесне Православне Цркве, на пример Србска и Бугарска, такође су решиле да иду путем најмањег отпора и дозволили су да се у неким храмовима служба одвија на савременим дијалектима. У Русији се први превод Библије на руски језик појавио тек у 19. веку. Уосталом, својеврсно упроштавање црквенословенског језика одвијало се током развоја Православља наставља архимандрит Кирил Говорун.

Чим су прве књиге биле преведене на црквенословенски језик и доспеле на наше тле већ су почеле да се мењају. Књиге су морале да се умножавају, а то је значило да су их пре штампања књига преписивали живи људи. Из древних времена нема ниједног рукописа који би био стопроцентно идентичан са својим оригиналом. Процес преписивања рукописа представљао је жив процес адаптације језика.

Први пример савремене адаптације црквенословенског језика биће поновно издавање једне од најважнијих црквених књига „Триода“. То је зборник текстова богослужења предпасхалног, пасхалног и послепасхалног периода. Управо ове празничне службе се сматрају једним од главних. Треба додати да је било планирано да се ова књига адаптира поједностављеним језиком још пре револуције 1917. године. Под руководством тадашњег митрополита Сергија Страгородског, који је касније постао Патријарх Московски и целе Русије створена је цела комисија у коју су ушли водећи руски богослови и филолози. Међутим, сви радови су прекинути због револуције. Садашње обновљено издање „Триода“ засниваће се на научним истраживањимаи биће допуњено савременим коментарима.