Заштитити се од заштитника

Протеклих дана прве странице светских листова биле су препуне не само узнемирујућих саопштења. То су били у суштини прави извештаји са бојног поља, у које се у ноћи између 28. и 29. јуна претворио елитни хотел Кабула Интерконтинентал и простор око њега. Ту су били и борбени хеликоптери НАТО-а са искрцавањем десанта на кров хотела и паљба и заглушујуће експлозије направа ручне израде.

Према званичној владиној изјави, у току жестоког пушкарања била су убијена деветорица талибана који су напали хотел. Погинула су два полицајца и 9 лица са стране. Победоносну изјаву дало је МУП. Ипак, како истичу експерти, тешко да би локалне снаге безбедности могле да самостално изађу на крај са терористима да им нису помогли војници коалиције. Управо десантници који су долетели хеликоптерима, убили су терористе смештене на крову.

Како пише немачки Франкфуртер Алемајне Цајтунг, недавно именовани званични представник снага ISAF немачки генерал Кристен Јакобсен пожурио је да се захвали авганистанским снагама безбедности. Споствену улогу он је скромно гурнуо у сенку, одредивши је само као подршку. Самим тим по мишљењу листа, генерал је покушао да изглади утисак који се појавио код многих да Авганистанци не владају ситуацијом у сопственој зони одговорности. У суштини, како су могли, пита се између осталог Франкфуртер Алемајне Цајтунг, деветорица до зуба наоружаних терориста са обешеним појасима самоубица да прођу кроз контролне тачке који се налазе на великој удаљености? Како су могли мирно да лутају касније отприлике пола километара навише по падини брега на којем је хотел и тако слободно да прођу обезбеђење код уласка у зграду?

Авганистанци се плаше сопствених бранилаца. Позивајући се на међународну правобранилачку организацију Оксфам са штабом у Оксфорду, лист Ди Велт резимирао је да је насиље од стране локалних снага безбедноти постало у Авганистану свакодневна појава. 2010. године, по подациам Оксфама, било је отето и убијено преко сто особа. Одговорни у редник листа Независни војни преглед Виктор Литовкин нема илузије у погледу бојеве способности локалних снага безбедности.

Питање припреме авганистанске армије и авганистанских полицајаца врло је вишезначно, говори експерт. Сви, а посебно људи који су ратовали у Авганистану од 1979. до 1989. године, знају да је локална армија врло непоуздана. Војници лако прелазе на страну талибана. И бити уверен да авганистанске снаге безбедности могу да контролишу ситуацију није могуће.

По мишљењу већ поменутог листа Франкфуртер Алемајне Цајтунг, појачани испади талибана сведоче о минирању процеса предаје одговорности локалним снагама безбености. А неко напротив скреће пажњу на то да је недавно бој у хотелу Интерконтинентал, када је терористима у суштини била дата зелена улица, био чудан. Немар полиције или нечија „снажна“ рука? Јер одлазак снага НАТО-а није у интересима актуалних авганистанских власти. Између осталог, у потпуни одлазак у крајњој линији трупа САД експерти не верују. Тим пре што сам Пенгатон говори о будућим базама у Авганистану. А за сада остаје да се нагађа: ко кога брани, а ко се кога боји.