Српска шљива у чешкој шљивовици

Шљиве су ове године изузетно добро родиле, па ће Србија, као и деценијама уназад, по производњи заузети друго место у Европи, али ће се од тога највише овајдити Чеси! Наиме, Чеси су први у Европи по извозу воћних дестилата, а у потрази за квалитетним родом нашли су се и у Србији, откупљујући на хиљаде тона пресне шљиве.

Највећи европски произвођач шљивовице, чешки „Рудолф Јелинек", тако је прошле године откупио 600 тона српске шљиве, да би ове године са приватном српском фирмом „Хладњаче Милетић" основао заједничко предузеће.

Чеси шљиву откупљују у Доњој Трнави, јер сматрају да је шљива из тог краја квалитетна као ниједна друга. Драган Миленић, власник „Хладњача Миленић", каже за Пресс да су Чеси највећи откупљивачи српске шљиве.

- Када су Чеси прошле године добили ракију од наших шљива, нису могли да верују колико је била боља од ракије коју су добијали од шљива из Украјине или Мађарске. То је зато што наша шљива има до 30 брикса сувих материја, док мађарске или украјинске шљиве имају 12 до 16 брикса сувих материја, што нашу шљиву чини дупло квалитетнијом. Због тога је „Јелинек" био заинтересован да овде уложи новац и направили смо заједничку фирму - каже Миленић.

У новој фирми пре недељу дана потекла је прва ракија од 200 тона шљиве. Та ракија ће као полупроизвод бити послата у Чешку, где ће бити заокружена производња шљивовице која ће се са етикетом ове чешке компаније продавати на свим континентима.

Драган Миленић каже да шљиву од које прави ракију гаје домаћинства у околним селима са којима има одличну сарадњу.

- Рад многих породица пропао би да није Чеха, јер хладњаче откупљују мале количине за џемове, а још мање за то плаћају - каже Миленић. Он додаје и да за следећу годину планира да заштити географско порекло шљиве из краја Доње Трнаве и да почне са производњом брендиране српске шљивовице.

- Замислите, наша шљивовица најбоља је на свету, а ми смо једина држава која тај производ није брендирала. Брендирали су је и Хрвати, Словенци, Бугари, Мађари, Украјинци, Чеси, само нама то није ни пало на памет. Драго ми је што имам прилику да сарађујем са највећим европским произвођачем шљиве, али ипак желим да као бренд заштитимо и нашу шљивовицу, и то ћу да остварим следеће године - каже Миленић.

Траже помоћ стручњака

Алекса Лукић из Осечине, најпознатији воћар Подгорине, набрао је ове године са четири хектара под шљивом осам вагона „плавог злата", како Подгорци воле да кажу за шљиву. Он највећи део рода припрема за сушење у својој сушари и неће да је продаје пресну.

- Већи део шљиве ћу осушити и продати оном ко понуди бољу цену, јер у воћњак долазе купци само од бербе до бербе. Ништа не улажу, а настоје сељака да уцене и узму шљиву за џабе. Почело је са 25 пфенига, а сада се шљива плаћа л5 пфенига. Где је ту сељак са својим радом и трудом?! - огорчен је Алекса.

Његов син Слободан каже да им је потребна помоћ пољопривредних стручњака.

- Држава би требало да оснује стручну службу чији би стручњаци обилазили села, помагали не само воћарима већ и осталим земљорадницима. Нема ни здравог ни квалитетног садног материјала, а оно што се нуди је неквалитетно - каже Слободан Лукић.

Факти

- Први извозни посао Србије у САД био је 1897, када је продато од 30.000 до 40.000 тона суве шљиве

- Данас се из Србије годишње извезе тек око 2.000 до 3.000 тона суве шљиве

- Удео шљиве у укупном извозу свежег воћа мањи је од десет одсто

- Ваљевска Подгорина са више од милион родних стабала највећи је шљиварски регион у Србији

- Србија није заштитила бренд „шљивовица"