Крај једног Егзита

Пише Жељко Свитлица

Најпознатији масовну скуп у Србији привукао је и ове године стотине хиљада људи из Србије, региона и иностранства који су се сјатили по новосадским хотелима, хостелима, те камповима, ради музике али и ради фестивалисања самог.

Синоћ, посљедње вече Егзита, огроман број људи дошао је на главну бину да чује култни ''Портисхед'', па ''Грајндермен'', тачније Ник Кејва и његов бенд, али могло се уочити да је највеће окупљалиште на тврђави свој максимум дало вече прије, када је наступио ''Џемирокваји''.

Ипак, након стандардно добре свирке ''Џинкса'', прво раздрмавање направила је ''Дисциплина кичме''. Досљедан себи и свом стилу, какав јесте, Која је дрмао по бас жицама, скачући са једне пјесме на другу скоро без прелаза, и то у кожној јакни на новосадских 30+, фернетично праћен својим бубњаром и пратећим вокалом.

У 22.30 ''Портисхед'' је запосјео бину и душе присутних. Бристолски трип-хоп састав, својом атмосферском музиком, са адекватном видео пратњом на великом екрану оправдали су свој статус живих легенди. Искреност стихова и гласа пјевачице Бет Гибонс која се очитовала у грчу на њеном лицу, лебдила је изнад главне бине уоквирена храмоничном, скоро мрачном музиком, која се једноставно може сврстати под назив '' Портисхед''. Гибонс није издржала емоцију и сишла је пред публику да се поздрави са првим редовима.

Оно што је услиједило било је нешто више од 70 минута дивљег, сировог блуз-рокенрола и тако га треба и описати.

Ник Кејв, широј публици познат по мрачним баладама и љубавним пјесмама, прожетим библијском тематиком, ушетао је на бину праћен тројицом старих сабораца, сви ушминкани у црна или сива одијела. Сва четворица, предвођена злокобним Кејвом убрзо су из инструмената и грла засула публику нечим што би се могло назвати сирово, крваво месо, које већ хвата трулеж, али толико жилаво и бијесно, да се може рећи да је ''Грајндеремен'' уствари коначно каналисање свег мрака из Кејвове душе који вришти и режи кроз стихове, не хајући за микрофонију, за гитарске жице, не хајући за душе публике која то слуша. Он, Ник Кејв, већ је у другој пјесми скочио у прве редове, међу генерацију дупло млађу од себе и свог бенда, са енергијом коју нико није очекивао. '

'Грајндермен'', алтер его Кејвовог бенда, који чине исти људи као и ''Бед сидсе'' на које смо навикли на претходним албумима, јурили су више од сат времена као каква елегантна црна лимузина са ужареним мотором, али са пробушеним гумама, сва блатњава и разбијена, у пламену, за коју се чини да ће се зауставити у једино паклу самом.

За многе је то било довољно и тврђава је већ око два часа ујутру веома споро кренула да се празни, иако су многи отишли да чују ''Дарквуд даб'' на ''Егзитмјузиклајв стејџу'', а они ''прави егзиташи'' су скончали на ''Денс арени'', гдје је посљедњи ди џеј сет почео у 6.30 јутрос.