Уместо изласка нуклеарна модернизација

Разматрање необичног предмета је почео административни суд Келна. 68-годишњи апотекар Елке Колер тражи да се отклоне 20 америчких атомских  бомби из складишта војног аеродрома у Бихелу, у Рајнланд-Пфалцу. Тај захтев  подржава немачка секција Међународног удружења правника против нуклеарног оружја. Размештање тих бомби, кажу они, противречи низу међународних уговора уз учешће СРН.

Амерички реликти епохе конфронтације Исток-Запад расејани су по читавој Европи. Поред Немачке атомски арсенали се налазе у Холандији, Белгији, Италији, Турској. Углавном су то нуклеарне авионске бомбе, којих има  око 200. То су давно застарела средства с ограниченим могућностима оперативног коришћења. Чак и неки чинови у Петагону признају: није неопходно држати те бомбе у Европи, с њима има много брига. САД могу да бране своје савезнике уз помоћ наоружања, дислоцираног ван Европе.

Међутим, за сваки случај не журе да врате бомбе у домовину.

Пентагон тражи од конгреса издвајање 200 милијарди долара, између осталог и за модернизацију старих бомби и бојевих глава. У чему се крије велики смисао таквих трошкова, поготову у периоду  финансијске кризе у САД-у? Коментар политиколога доктора историјских наука Валентина Фалина.

За сада се САД не одричу своје основне концепције да је НАТО део њихове глобалне стратегије. Они ће третирати регион Европе као један од главних. Регион, где они у случају глобалног рата морају да имају све врсте наоружања, међу њима и нуклеарне. Питање се може поставити само овако – хоће ли они сачувати залихе нуклеарног оружја на територији Немачке или  делимично преместити то оружје у Бугарску или Румунију. Не примећујем знаке тога да САД мењају своју стратегију. Чак је могуће да ће се то дешавати негде на територији Косова. Једном речју, ради се о оперативно-стратешком планирању.

Планови Пентагона су постали јабука раздора унутар владајуће коалиције СРН. Министар иностраних послова Гидо Вестервеле се јавно изјаснио за  повлачење америчких атомских арсенала из Немачке. Његов колега, шеф одбрамбеног ресора Томас де Мезјер придржава се стратегије нуклеарног уздржавања. Канцелар Ангела Меркел дипломатски ћути. Дакле, судећи по свему, почетак кретања ка ненуклеарном свету, који је обећао нобеловац Барак Обама, одгађа се.