КР Х-55

Идеја стварања хипозвучних мањих стратешких крстарећих ракета, које у лету  заобилазе  рељефна места на малој висини,  припада совјетским  војним инжењерима. Иначе, како је често било у СССР-у, добри предлози и идеје су дуго чекали, не наилазећи на реализацију. Тако је било и са крстарећим ракетама. Тек када је западна штампа почела да говори о стварању код Американаца нове класе ракетног оружја, такву разраду је било одлучено почети и код нас, и то у доста кратком року. Домаћи програм је био реализован с много мањим трошковима и тачно у одређеном року: почетак је средина 1976. године,  а као наоружање су ракете прихваћене уочи нове 1984. године. Ракета је добила условни назив – Х-55, према класификацији НАТО-а AS-15 Kent. Једна од битних разлика ових крстарећих ракета у односу на претходне системе авијационог оружја је примена нових начина навигације. Уствари  је то обезбедило аутономни лет КР независно од дужине, временских услова итд. Носачи КР су авиони стратешке авијације – Тупољев-95МС и Тупољев-160. Стратешка варијанта је способна да веома прецизно погађа стационарне мете на већој удаљености. Сваки бомбардер Тупољев-95МС може да носи око 6 ракета  Х-55. У два одсека за бомбе хиперзвучног  Ту-160 може да се смести 12 крстарећих ракета већег домета или 24 обичне крстареће ракете. У последњим модификацијама руских крстарећих ракета домет се повећао на 5 хиљада километара. У октобру 1999. годне су била извршена пробна лансирања најновијих КР Х-555, затим је влада одлучила да почне њихову серијску производњу.