Mилко Грмуша: Однос плата радника и плате Ранке Мишић

Ранка Мишић је:

* предсједница Савеза синдиката РС
* предсједница Конфедерације синдиката БиХ
* чланица Економско-социјалног савјета Републике Српске
* бивша предсједница Синдиката образовања, науке и културе
* наставница србског језика и књижевности

Просјечна плата у Републици Србској је око 800 КМ, и она представља око 46% цијене синдикалне потрошачке корпе чија је цијена 1.706 КМ, а ово су управо подаци Савеза синдиката РС. Наравно, у питању су срећковићи који су запослени, јер је у Републици Србској 150.000 људи незапослено, што представља стопу незапослености од 36,6%. Примјера ради, у Србији је стопа незапослености 22,2%, у Македонији, која се означава "европским шампионом у незапослености" стопа незапослености је 33 %, у Албанији 12,5%, у Црној Гори 12,11 %, у Хрватској је 19,6% незапослених.

Према томе, плата Ранке Мишић износи око четири и по просјечне плате запослених у Републици Србској. У самом Савезу синдиката РС износе податке према којима је плата запослених у привреди, посебно у прерађивачкој индустрији, трговини, пољопривреди, грађевинарству и дрвној индустрији већ дужи период испод 617 КМ, а колико су у прошлој години износили трошкови прехране.

Шта је то Ранка Мишић учинила да има оволика примања? Чиме их је заслужила? Какав је то положај радника у Републици Србској, па да они могу себи да приуште да њихов синдикални вођа има толику плату? Да ли привреда Републике Српске расте у толиком обиму да је толики новац који прима предсједница Савеза синдиката оправдан и логичан? Да ли има било каквог смисла чињеница да су плате у Републици Србској међу најнижима у Европи, да је стопа незапослености у Србској међу највишима у истој тој Европи, да људи овде живе као у Африци, а синдикални вођа има примања као у Канади?

Одговор је веома јасан: ни Ранка Мишић ни било која власт у Републици Србској до сад нису учинили ништа да реално заштите интерес запослених у Србској. Они су једино гледали како да краткорочно купују социјални мир, тако што су бацали коју цркавицу социјално угроженим категоријама становништва, као што пред изборе обично долази и до повећања зарада у јавној администрацији, здравству, полицији и школству. Дакле, ријеч је о људима који новац добијају из буџета. А ко пуни тај буџет? Привреда. Какве су плате у привреди и какав је положај радника у привредним дјелатностима? Цифре сте видјели, а исти је још и гори.

Ових дана, кад су реалне температуре преко 40 степени, а на градилиштима и бетону износе и преко 50 степени, нико не брине о томе што ти радници немају право на скраћено радно вријеме или повећане плате. То никога није брига. Као што никога није брига ни како заиста тражити реална рјешења за покретање привреде и повећање запослености. Овако, једина брига Ранке Мишић јесте како да себи обезбједи што више новца, односно како да купи подршку корумпираних синдикалних вођа у гранским синдикатима. Њих ни најмање не интересује реални положај радника, а поготово оних који су запослени у реалном сектору. А положај у том реалном, привредном сектору јесте такав да нико ко прима плату из државног буџета нема морално право да каже да му је лоше. Ако је лоше, нека иде у привреду, па нека се обогати, кад мисли да је већ тако способан и вриједан.

Ранка Мишић синдикални је вођа од 1996.године. За то вријеме

* промјенило се седам предсједника Републике Српске
* промјенило се шест премијера Владе РС
* промјенило се седам високих представника у БиХ

Колико још треба да се повећа стопа незапослености у Србско и да се смање плате па да се промјени и Ранка Мишић?