Лантаноиди: Наука и гаџетерија!

Један од траженијих производа на свјетском тржишту последњих година је онај чудног назива – „ријетке земље”. То су у ствари скупи минерали неопходни у изради дијелова за савремене електронске уређаје, укључујући батерије за електрична возила.

Мобилни телефони, таблет компјутери, видео игрице, 3Д телевизори – практично сви савремени уређаји, али и војна опрема, садрже дијелове израђене уз помоћ групе егзотичних метала званих „ретке земље”. У Мендељејевљевом периодном систему елемената „ретке земље” или лантаноиди су група од 17 елемената са сличним карактеристикама, али различитим од других метала. Те особине су их и учиниле толико траженим, пише „Глас Америке”.

Џеф Пост, геолог истраживач у америчком Националном природњачком музеју у Вашингтону, каже да је назив помало погрешан. Риједак је погрешан назив. У неким случајевима више би одговарала реч „скривен”, јер ти елементи су углавном веома распрострањени у земљиној кори, објашњава Пост и додаје да су лантаноиди распрострањени као и бакар, никл или цинк.

Оно што је ријетко јесу њихове веће концентрације. Само на неким мјестима природни процеси су их концентрисали довољно за исплативу експлоатацију. Термин „ријетки” значи да једноставно нису концентрисани на једном месту.

Али „ријетке земље” сада су веома тражена роба и цијена неких од тих метала расте вртоглаво.

Према сајту mineralprices.com у децембру килограм неодијума коштао је 130 долара, док сада кошта око 300. Диспрозијум је коштао 700, а сада кошта хиљаду долара по килограму. Минералог Џеф Пост каже да многи савремени уређаји зависе од тих метала.

Колор слика коју видите на ЛЦД екранима, на компјутерским мониторима, у многим случајевима заснива се на тим елементима. Многе електронске компоненте за мобилне телефоне и мале компјутере зависе у некој мјери од „ријетких земаља”. Батерије и магнети, такође, садрже елементе те групе.

На земљи има неколико налазишта на којима су природни геолошки процеси концентрисали веће количине „ријетких земаља” у облику кристала.

Али, како потражња за њима расте, постало је економски исплативо отварати налазишта са чак и малим процентом ових метала. Некадашње налазиште руде гвожђа у кинеској покрајини Монголији сада је највеће налазиште лантаноида, на коме се вади 90 одсто свјетске производње.

Џеф Пост каже да је и сепарација тих метала од других минерала компликован процес.

Потребан је специјалан хемијски процес за раздвајање различитих лантаноида, не само од других метала већ и од метала исте групе. Готово свака руда „ријетких земаља” садржи не само један већ најчешће исту количину свих других метала из те групе, објашњава Џеф Пост.

Међусобно раздвајање лантаноида највише компликује чињеница да су они хемијски веома слични. Геолози у свијету непрестано трагају за новим налазиштима, док истовремено расте интерес за рециклажу тих елемената из електронског отпада.