План Б за помоћ Грчкој

Никакве сензације од самита шефова зоне евра не треба очекивати, упозорила је јавност немачки нацелар Ангела Меркел. Реч је о усаглашеним корацима и мерама у оквиру контролисаног и управљаног процеса, додала је она. Циљ је једноставан: смањити грчке дугове и побољшати конкурентност грчке економије. Ситница. Остаје да се одговори на још једно исто тако просто питање: како да се то уради? Аналитичар Сергеј Гук позао је угледног немачког економисту, професора Ханса Хенинга Шредера да размотри ово питање.

Европски експерти уочи самита као да су експлодирали. Високи ауторитети ранга бившег канцелара Хелмута Шмита или чланова савета петорице економских мудраца препоручују шефовима зоне евра план Б. Тачније ванредну финансијску помоћ Грчкој на свим нивоима – државном и приватном. Пре свега, треба преполовити њен чудовишни државни дуг.

Опоненти које представљају други економски гуруи – професор Ханс-Вернер Зин или бивши шеф Европске ЦБ Отмар Исинг, очајнички преклињу да се не допусти катастрофа. То ће изазвати лавину, обећава Исинг. Могућност да се спасе од огромног дела дугова биће непревладиво искушење за остале дужнике. Чему тада надчовечански напори за смањење буџетског дефицита? Шта су они гори од Грчке?

Патент за решење проблема нико нема, убеђен је професор Ханс Хенинг Шредер, руководилац истраживачког пројекта Фонда за науку и политику.

За мене је проблем на крају крајева у томе како ће реаговати тржишта. Све државе дужници имају потребу за свежим новчаним приливима. Треба јасно да покажемо да и приватни кредитори сносе свој део кривице. Зато што су давали новац земљи која је клизила у банкротство. Сада постоји опасност да ће се приватне банке наћи у кредитима Ирске, Шпаније, Италије и да ће ове државе такође банкротирати. Са друге стране постоје проста, мада и рискантна решења. Ако прогласимо: добро, извућићемо Грчку из кризе, појавиће се други ризик. Приватне банке ће се дуго богатити на томе. И нема никаквих гаранција да коначно неће завршити банкротством.

Наравно, кривица је и на политичарима, када су доносили одлуку о увођењу евра. Паралелно са јединственом европском валутом требало је да постоји концепција јединствене финансијске политике. А данас имамо националне политике уз јединствену валуту. Економисти су још тада упозоравали да тако неће моћи. Данас ни Меркел, ни Саркози, ни Берлускони, лидери водећих економских сила, мало шта знају о економији и зато нису реаговали благовремено. Али у принципу полазим од тога да ако се самит сазива, он је добро припремљен. Јер политичари ће се тек онда окупити када је постигнут договор међу министарствима финансија.