Резултати самита: задржати се на ивици провалије

На завршној конференцији за штампу после самита зоне евра шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу одбио је да одговара на питање о могућем банкротству Грчке. Направио се као да није чуо питање... Зато је италијански премијер Силвио Берлускони одлучно изјавио: банкротство земље чланице евра није могуће. На то су усмерене одлуке самита о издвајању преко 158 милијарде евра Грчкој, скоро 50 милијарди из приватног сектора, о преображају европског Фонда финансијске стабилности у државну банку уз учешће земаља ЕУ, Европске ЦБ и ММФ. Осим тога, лидери ЕУ обратили су се са позивим да се реализује „Маршалов план“ за Атину.

Упркос законитостима жанра, грчка трагедија ће се завршити срећно? – питали смо водећег берзанског аналитичара Григорија Бегларјана:

Најважније је било зауставити кризу која се развија, зато што је буквално 24 сата пре самита започела паника. Моноги велики инвеститори САД, који раније нису испољавали слична расположења, почели су активно да продају евро, осигуравајући активе. Свако усаглашено решење у интересима стабилизације ситуације у Грчкој и зони евра било би корисно. На самиту је начињен корак у јединственом потребном правцу. Говорим о преображају европског стабилизационог фонда. Изражена је намера да се зближи пореско законодавство земаља. Сматрам да Европа неће моћи без некаквог заједничког министарства финансија, које би одредило која земља и колико ће трошити, и позајмљивати на тржишту.

План за помоћ Грчкој у Бриселу назвали су историјским догађајем. Да ли се са таквом оценом слаже директор за макроекономска истраживања Високе економске школе, бивши први заменик председника ЦБ Русије Сергеј Алексашенко?

Објављени план за помоћ Грчкој звучи амбициозно – скоро 160 милијарди евра! Али, као што се зна, ђаво спава у детаљима. Касније ће постати извесни сви технички детаљи. И за недељу дана стручњаци ће израчунати и одредити: да ли ће поћи за руком да се олакша бреме грчких дугова? Истина, лаковерна тржишта су већ реаговала на смит и у току ноћи и ујутру растом курса евра. Видећемо колико изјаве политичара одговарају реалности. За сада одлуке делују заиста пробојним. На пример, продужили су рок исплате дуга за Грчку пред европским земљама до 30 година. Смањили су каматну стопу. Стабилизационом фонду су допустили да купује грчке хартије и хартије других проблематичних земаља, одзвољени су трошкови за капитализацију банкарског система. Да ли ће све то зауставити ширење грчке кризе на Португалију, Шпанију, које иду са кораком од 12-15 месеци истим путем? И не дај Боже на Италију, што би било права катастрофа за европске банке.

А треба ли Русија да се брине? Да ли ће проглашене антикризне мере утицати на наше трговинске односе са ЕУ? Председник асоцијације руских банака Гаргијен Тосуњан:

Наравно да ће утицати. ЕУ тежи да обезбеди одређену стабилност. А шта је боље: градити економске односе у условима стабилности или хаоса и неодређености? Питање је реторко. Преображаји, посебно стабилизационог фонда у банку, увођење елемената администрирања и управљања финансијским процесима – позитивни су и говоре о систематском прилазу. Желео бих да постоји најтешња интеграциај руске и европске привреде!

Московски експерти сматрају: због земљотреса у Грчкој не треба очекивати озбиљне компликације пословног дијалога Русија-ЕУ. Оне су могуће само у случају најнегативнијег сценарија развоја догађаја у зони евра. Али то је, по свему судећи, избегнуто.