Најважнија добра физичка кондиција

Знатне промене су се одиграле последњих година у лечењу и рехабилитацији срчаних болесника, посебно оних са коронарном болешћу срца. Савремени приступ лечењу ових болесника не може се више замислити без препоруке о физичким активностима. На то подсећа и наш саговорник проф. др Вишеслав Хаџи Тановић, кардиолог.

–Физички тренинг је прихваћен као важан начин превенције и рехабилитације кардиоваскуларних болесника. Два су основна разлога за то. Први, физичка неактивност је један од чинилаца ризика за развој артериосклерозе и коронарне болести срца. Иако не припада групи тзв. главних чинилаца ризика (артеријска хипертензија, дислипидемија и пушење), њен значај није мали. Од првих епидемиолошких студија из шездесетих година овог века, о већој учесталости коронарне болести срца међу возачима лондонских аутобуса у односу на кондуктере, и чиновника у поштама у односу на писмоноше, до данашњих дана, о њеном значају не престаје да се говори. Друго, доказани су повољни ефекти физичке активности у примарној, секундарној и терцијарној превенцији коронарне болести срца и опште је прихваћено да је физичка активност значајан фактор у очувању нормалног физичког и менталног здравља. Бројни тимови експерата за болести срца и крвних судова показали су да особе са добром физичком кондицијом имају два пута мањи ризик од појаве кардиоваскуларних болести, чак и у присуству главних фактора ризика: артеријске хипертензије, шећерне болести, пушења, хиперлипопротеинемије, гојазности и др. Ови резултати показују да је физичка кондиција значајнија за процену могућности настанка кардиоваскуларних компликација од познатих фактора ризика, закључује овај познати кардиолог. Иначе, не само ови већ и сви остали резултати, недвосмислено указују да физичка активност испољава повољне ефекте независно од ефеката на познате факторе ризика. Бављење физичком активношћу и  живот повезан са ходањем, боравком у природи најбољи су пријатељ човековог срца и његовог здравља.