Норвешка никада више неће моћи да буде као пре

Ласе Кристиансен, члан руководства синдиката Фагфорбундета Осло - екслузивно за "Глас Русије".

Његова ћерка, Хелен Кристиансе, 21 година, активно се бави политиком и налази се у руководству организације АУФ (омладинска организација Норвешке раде странке) у Ослу.

Жена и ја смо били код куће, млађа ћерка такође. Старија ћерка Хелен и наша увојена ћерка Нина били су на Утејау, наша средња је била на снимањима, увече се такође спремала на острво. И ту сазнајемо да се у центру града нешто десило, а затим Хелен зове са острва и пита шта се десило, ја јој шаљем поруку да је у владином кварталу била експлозија. И ту почиње нешто чудно, ћерка шаље поруку сестри: Не треба да долазиш а сестра треба да иде на острво увече. Затим она пише: Телефонирајте полицији. Ми ништа не схватамо, али телефонирамо у полицију, а тамо нам саопштавају да се на острву чују пуцњеви.

То што се дешавало даље, врло је тешко описати. Ја се вероватно ни не сећам свега. Покушавамо са њима да се повежемо, али везе нема, затим смо сазнали да је то зато што су се крили, морали су да се понашају тихо да их он не пронађе. Али коначно је веза обновљена, сазнајемо да су се извукли са острва, да су морали да пливају, а су их покупили чамцем и да су у хотелу недалеко од острва. И ја сам кренуо за њима. Стигао сам са великим тешкоћама, зато што су сви путеви били затворени. Коначно сам стигао до болнице, ћерку су до тада већ прегледали лекари, рекли да није ништа озбиљно, само неколико огреботина, још је уганула чланак, али ништа што би захтевало озбиљну медицинску интервенцију. Кренули смо у хотел где су се сакупили сви којима је пошло за руком да побегну са острва. Тамо сам срео нашу усвојену ћерку Нину. Тамо смо били извесно време, старија ћерка се састала са својим друговима за чију судбину је била врло забринута. Затим смо дошли кући, код куће смо били негде до пола пет ујутру. Хелен и Нина су испричале шта су виделе и преживеле. То је било ужасно. У тренутку када је почела трагедија, оне су биле на различитим местима на острву. Хелен је била у просторији, схватила је да ће он управо да уђе, око ње су се чули пуцњеви, она је искочила из прозора са првог спрата, врло се јако ударила, али је могла да трћи. Пошло јој је за руком да се сакрије иза великих каменова на обали. Трчала је сама, свако се трудио да се спасе сам, изгубили су једни друге из вида. Најважније је било побећи. Али ту се поново појавио он и почео да тражи људе. И они су схватили да треба да пливају. Бацили су се у воду, Хелен је било јасно да треба да плива сама, меци су зујали око ње, он је пуцао у првом реду тамо где се изнад воде видело неколико глава. Она је видела да он пуца прецизно. На срећу, наша ћерка добро плива, брзо, зато јој је пошло за руком да брзо отплива далеко од обале. Али када се неколико пута окренула, видела је да он стоји на обали и да нишани у људе. А Нина, наша друга девојчица, рекла је да је он улазио у шаторе и убијао тамо људе. Зато што је то углавном камп са шаторима.

Био је обучен у полицијску униформу, то је било специјално урађено, зато што када је прва пуцњава прошла, он је кренуо ка људима говорећи: Све је у реду, можете да изађете. И они су кренули ка њему. А када су пришли ближе, отворио је на њих ватру. То је била права кланица. Право масовно погубљење. И његове жртве била су деца. Моја ћерка Хелен има 21 годину. Она није била први пут у том летњем кампу. И рекла ми је да су углавном преживели старији, већина убијених су сасвим млади. Углавном је то оно што су исприлале Хелен и Нина када су се вратиле кући.

Јасно је да су обе девојке преживеле ужасан шок. Како се оне осећају сада? Оне су депресивне, утучене, шта можеш да кажеш о њиховом стању?

Оне се чине чак мирним. По мени, Хелен је мобилисала све своје одбрамбене механизме. Она се, наравно, ужасно уплашила, али није хистерисала. Многи су хистерисали, плакали, викали, али она је успела да се мобилизује. Рекла је себи: Морам да се извучем. Зато што није било времена за размишљање. Требало је спасавати се, чинити нешто. Мислим да ће оно што се десило још обавезно да се одрази, али реакција ће бити касније. Она је ужасно уплашена. Она већ не живи код куће, али је замолила да је одвезем код нас, код маме и тате. Ноћас, када смо дошли кући, одједном је почела страшна олуја. Грми, сева. И она се уплашила, мислила је да су то нове експлозије. А када смо ишли кући није хтела да се возимо тамо одакле се види острво. Зато што се плашила да ће тамо још неко да пуца, тек касније се испоставило да је убица био сам. Она се плашила да то може да се настави. Али мислим да права реакција још није наступила. Наша друга девојчица Нина, када смо је довезли кући била је врло тиха и утучена. Она није хтела да говори, требало је једноставно да је загрлимо, да поседимо поред ње. Па и поред старије такође. Хтеле су да породица буде заједно. То је оно мало што смо ми могли да учинимо. Оне су заспале негде у 5-6 по норвешком времену, до сада спавају. Али већ су им пружили помоћ и лекари и психијатри. Морали смо да свратимо у службу кризне помоћи. Тамо смо са њима поразговарали да утврдимо у каквом су оне психолошком стању. Иначе нас не би пустили кући. Тако да ће их контролисати. Физички оне нису пострадале, али психички... Јасно је да то не може да не остави свој траг.

Прво када су се десиле експлозије у владином кварталу у центру Осла, говорило се да иза тих злочина могуће стоје исламисти. Али када се десила трагедија на Утеја, испоставило се да је злочинац десни екстремиста. Шта си ти мислио?

Када сам сазнао за експлозије у центру, одмах сам помислио да је то дело руку некакве радикалне исламистичке групације. Зато што о њима често говоре, па и Норвешка уз то учествује у војним дејствима у земљама где су радикалне групације јаке. Норвешки медији такође су говорили о исламистичким коренима Мислили су такође да ће једна од групација преузети огворорност за терористички акт, али то се није десило. Али чим је започела пуцњава на Утеја, мени је одмах било јасно да то није тако, да је то дело руку убице индивидуалца. Норвежанина. Он је рођен у Норвешкој, има норвешко име. Све за сада указује на то да иза тога стоји он сам. То се чини просто невероватно зато што су десни екстремисти или нацисти у Норвешкој скоро неприметни, друштво свесно ради на том проблему већ низ година, и просто је невероватно да је нешто тако могло да се деси. Тачније све се окренуло не онако како смо мислили тоом неколико сати. Пре него што смо сазнали да је он из сасвим других кругова.

И један и други злочин усмерени су против Радне странке. Шта мислиш, да ли је он био њен окорели противник?

Тешко ми је да одговорим. За сада знам само оно што саопштавају медији. Они кажу да је он из десне екстремистичке средине, да је ватрени противник ислама. Десни екстремиста са истока Норвешке, више ништа не знамо. Али рођен је и одрастао у западном делу Осла, а ти знаш да је у социјалном погледу Осло врло разнолик град. На западу града живе представници виших слојева друштва. Тачније све се окренуло не онако како смо мислили када је то тек почело.

Ласе, шта мислиш, какве ће бити акције власти? Да ли ће се примењивати повећање мере безбедности? Јер обично у Ослу скоро да нема полицајаца. Странци увек питају: Где им је полиција?

Наравно, сада у центру града има врло много полиције у пуној борбеној готовости, са свом опремом. Мислим да Норвешка никада више неће моћи да буде као пре. Али ипак, полиичари и премијер између осталог уздају се да ће методи борбе против сличних појава одговарати демократским нормама. Неће им се супротстављати војним методама. Али злочин, наравно, неће остати некажњен. Ови догађаји ће имати последице по норвешко друштво у будућности. Али све то се чини просто невероватно. Навикли смо да живимо у тихом и мирном углу Европе. Тога више неће бити.