Нови цетињски комшија

 Ако посједује Фејсбук профил ганц новом од дукљаноидног режима проглашенем śуверену тамо би морало да пише следеће – „Насљедник трона црногорских владара Никола II Петровић. Воли моторе, није хомофобичан, поштује ЛГБТ заједницу, Француз је, добар католик и не зна ни ријеч језика својих предака“. Што би рекао покојни Младен Делић „Ма људи моји јели то могуће!“ Додуше да је живио у данашњој Доклеи, знао би да јесте јер је то у складу са изврнутом логиком режима. Ако може конкордат са папском столицом у земљи која има 75 одсто православаца, ако може србски језик да буде протјеран из Устава иако њим говори убједљиво највећи број становника (и по последњем покраденом попису) онда може странац и извањац да засједне у трон светородне лозе Петровића. Ајде мајчин сине повежи Француза сумњивог поријекла који за себе тврди да је син Михаила црногорског краља и Војводе од Грахова и Зете, унук црногорског принца Мирка и праунук „цара јунака“ творца „Балканске царице“, пјесме „Онамо, намо“ Књаза и Краља Николе I са династијом Петровић Његош. Оном истом која је владала Црном Гором и брдима и водила ослободилачке ратове против Турака преко четири вијека од Шћепана, оца владике Данила, кнеза Његуша до Краља Николе који је пасао сабљу цара Душана Силног и сањао Црну Гору до Скадра и Призрена. Ако у овој причи и изоставимо највећег србског пјесника Петра II Петровића Његоша једног од најзначајних представника епохе романтизма, црногорског Хомера, који је Горским вијенцем, Лучом микрокозмом и Огледалом србским себи стекао вјечно име, не можемо заобићи Светог Петра Цетињског, свеца, мислиоца и војсковођу кога ево не испуштају из уста ни дукљански национал-социјалисти. И онда након свих ових великана који су нам дали и национ и вјеру и језик и на крају државу коју данас крчме дукљаноидни вампири, на светородни трон под изговором исправљања нечесове историјске неправде засједне римокатолик са фризуром Доктора Спока из „Звјезданих стаза“.

Каква је национал социјалистима предвођеним дон Милом и Катунским Гебелсом визија државе и њене духовне вертикале најбоље говори довођење сина Женевјев, рођене Прижан на црногорски престо. Џаба ће неко разуман у данашњој Дукљи тврдити да власт монарха долази од Бога миропомазањем, печатом Дара Духа Светога током крунидбе, кад су они на исти демонкратски начин, акламацијом присутних на цетињском тргу изабрали за „митрополита ЦПЦ“ несрећног Антонија Абрамовића. Џаба ће неко рећи да ниједан Црногорац који памти своје претке, лозу и кољено неће прихватити за свога монарха некога за кога у Википедиjи пише да је овај „традиционалиста и монархиста“ архитектонске струке „православно-католичке вјеросповијести“ !!???

Један од наших највећих теолога и духовника, епископ будимски др Данило Крстић блаженог спомена на чувеном предавању „О монархији“ које је одржано на Философском факултету у Београду 2001. године истакао је следеће – „Чак и да самозвани принц Никола II донесе ДНК доказ да је телесно од Кнеза Михаила Миркова он нема главно духовно наследство од Петровића, а то је православна вера. Он је римокатолик. Он никад не може бити Краљ Србима. Црногорац који није Србин није ни Црногорац.“

На истом предавању блаженопочивши владика Данило рече и ово – „Тако да је најгоре када се најузвишенији идеал профанише, а то је кад тиранин постане краљ или цар. Цар као и патријарх има да дају живи пример, јер краљ или цар то је прва породица у нацији. Он је само први међу племићима, а сви остали су племићи, јер племство ми добијамо духовно кроз крштење и миропомазање. Крштење је прање од греха наследнога од Адама, а миропомазање је печат дара Духа Светог. Печат стави ти на ум да мислиш Божански, на очи да гледаш Божански, на уста да говориш Божанске ствари, на руке да радиш Божанске ствари, на ноге да ходиш за Божијим речима. Ми смо објективно сви остали свеци, е сад подвиг се састоји да постанемо и субјективно, да то продре у нас, а да не буде само одело споља. Тако, то је нама обавеза јер племство обавезује! Значи, да се понашаш као светац, да будеш жива икона Христова – то је нама циљ и то је могуће. Он не би заповедио нешто немогуће, али је рекао: ''Не можете ништа без мене'' – то значи ништа без причешћа.“

Како да нови „цетињски комшија“ миропомазањем стекне круну кад је он главом и др Спок фризуром предсједник гласовитог Цетињског бијенала познатог по мазању иконе Мајке Божије људским изметом. Додуше овај дипломац париске Академије лијепих умјетности није само тим чином показао своју наклоност продукту велике нужде. Памти се његова чувена констатација којом је оцијенио своју посјету црногорском селу Перој у Истри. „То су стари Церногорци. Сваку ноћ се окупљају на говно“, рече новопроизведени монарх са двојним држављанством и једним језиком за чије довођење у Црну Гору ћемо у наредне двије године уложити тричавих пола милиона евра.

Што тек рећи за резолуцију Катунског Гебелса којим се осуђује Велика Подгоричка скупштина и проглашава нелегалном јер је довела до анексије и окупације од стране Србаља.

Ништа, оваква архиглупост довољно говори сама о себи.