Горан Хаџић. Последње суђење Међународног трибунала?

У понедељак на првом службеном заседању Међународног трибунала бивши лидер хрватских Срба Горан Хаџић, оптужен по 14 тачака за разне злочине, извршене од августа 1991. до краја 1993. године, искористио је право на 30-дневно одлагање за одговор на питање да ли признаје своју кривицу. Бившем председнику Републике Српске Крајине се приписује убиство на стотине и депортација на десетине хиљада Хрвата и грађана несрпске националности, уништавање религиозних и образовних установа.

Како сматра новинар београдског издања Време Дејан Анастасијевић, Хаџић за много тога сноси ако не личну, онда макар командну одговорност. Са друге стране, многи експерти сматрају да је Хаџић чисто техничка фигура: он је једноставно испуњавао наредбе из Београда. Тим поводом сасвим је закономерна претпоставка хипотезе коју су изразили хрватски медији да Трибунал може да понуди Хаџићу договор: ублажавање казне за размену на причу о злочинима других високопостављених Срба.

Да ли ће случај Хаџића бити поседњи за Међународни трибунал? Наш саговорник, експерт београдског Института за новију историју Бранко Надовеза убеђен је да суђење Хаџићу може да буде вештачки отегнуто, како би се добило више информација.

Њему само суде зато што је био председник Републике Српске Крајине. Хаџић није имао никакав утицај на било какве политичке процесе, за разлику од Милана Мартића и Милана Бабића.   Хаџић је једна контраверзна личност. Писало се да је умешан у разне криминалне афере, трговине нафтом, дрветом и тако даље. Могуће да је он спреман на све. И није искључено да ће се наставити даљи притисак на Србију, оптуживањем политичког и војног руководства, свих људи, који су били тада на функцијама.  Дакле, све то  се може злоупотребити на овај или онај начин  да би се Србија оптужила за тобоже агресора.

Код нас на терену нема командне одговорности, међуетнички сукоби се често одвијају спонтано,  без неког утицаја са стране и са врха. Те процесе је врло тешко контролисати. Тако да Хаџић  апсолутно нема никакве командне одговорности над неким објективним злочинама, којих је вероватно било над хрватским и несрбским народима.

Треба рећи  да је судбина двојице других председника Српске Крајине била трагична: Милан Мартић 2007. године био је осуђен на 35 година затвора. Милан Бабић, који је активно сарађивао са истрагом, и сведочио против Мартића, 2004. године добио је 13 година, али две године касније извршио је самоубиство у затворској ћелији. У крајњој линији, таква је званична верзија.

Треба ли напоменути да су тачке оптужнице двојице бивших лидера хрватских Срба у целини идентичне онима које се покрећу против Горана Хаџића.