Молитва у пећини

Током средњег вијека на ширем дринском подручју, од Горажда до Вишеграда и Добруна, православни вјерници молили су се у 17 скривених пећина које су служиле као црквице и испоснице.

Једна од њих, позната као Мали Гостун, налази се у Новом Горажду, високо изнад Устипраче.

Њу је седамдесетих година прошлог вијека открио Горажданин Мурат Селимовић и то повјерио свом пријатељу и комшији Васи Чарапићу, познатом предратном горажданском казанџији и побожном домаћину. Са Чарапићем је 1990. године испосницу истраживао и због тога замало завршио у затвору Светозар Крстановић, данас пензионер настањен у Новом Горажду.

Селимовић је пећину открио с групом чобана. Бацали су у њу, причао је, разне ствари, а кад би дошли другог дана, све би их нашли избачене и сложене испред улаза. Једног дана бацили су унутра неколико већих дрвених пањева, након чега их је изненадио и скаменио женски глас из пећине:

- Молите се Богу што држим дијете у наручју, иначе бих вам ја показала!

Васо Чарапић је у свему томе, како је потом причао, препознао приказање Мајке Божје. С прољећа 1990. године наговорио је Мурата Селимовића да њега, његовог сина Јована, Славка Ћевриза, Светозара Крстановића и још неколико његових познаника одведе до ове пећине.

- Долазили смо неколико пута, на леђима износили ствари и све лијепо уредили. Изнад улаза и на зиду ставили смо велике крстове, иконе, кандило, свијећњаке, сто и на њега Свето писмо - прича Крстановић.

И баш кад су монтирали степенице од дна пећине према улазу, а Јован изашао да запали цигарету, чули су се гласни повици споља: "Сви напоље и руке увис!"

- Била је ту група полицајаца с неколико цивила. Наредили су да престанемо с радом, све фотографисали, записали и оптужили нас да припадамо тајној четничкој терористичкој организацији званој црнокошуљаши! А све зато што је Васо своју црну кошуљу, мокру од зноја, раширио на гране да се осуши - казује Крстановић.

Васина истраживачка дружина, по тадашњем декрету Општинског комитета Савеза комуниста и УДБА, оптужена је да подстиче мрачне авети Другог свјетског рата, уређујући скривену четничку бајту! Од затвора их је спасио тада угледни гораждански адвокат Мурат Имамовић, али су анатемисани партијском и медијском хајком. Медији из Сарајева утркивали су се ко ће их више оцрнити.

Кад је прошло вријеме удбаша, група заљубљеника природе и чланова Православне црквене општине из Новог Горажда, подстакли су, прије двије године, Светозара Крстановића да им буде водич до испоснице.

Мала експедиција примијетила је да је на десној обали Дрине, око Устипраче, шума обрасла великим буквама, а једино ту, око улаза у испосницу, високо према небу, штрче три велика храста, те да је цијела унутрашњости повелике пећине обасјана свјетлошћу која се чудесно прелама.

Заједно с парохом Новицом Ћебићем ови мисионари упалили су ту свијеће и кандило и присуствовали првој вјерској служби након вишевјековне паузе.

И сам митрополит дабробосански Николај у више наврата подстицао је свештенике и вјернике да се уреди изузетно стрми и неприступачни прилаз до испоснице Мали Гостун, јер, како је поручио, и он је рад да је посјети.