Последња Саакашвилијева сламка

Нестручни пи-ар који храни реваншистичка расположења Тбилисија. Таквим речима званични преставник руског МИП Александар Лукашевич окарактерисао је резолуцију Сената САД усвојену ових дана о „окупацији“ Абхазије и Јужне Осетије од стране Русије.

Амерички сенатори су поново покушали да подметну клип под точкове развоја руско-америчких односа после рестартовања, за које је заинтересован и Кремљ и Бела кућа. Резолуција сената говори о неопходности поштовања територијалног интегритета Грузије и осуђује дејства Русије у Абхазији и Јужној Осетији, која је, де-факто, заштитила становништво ових земаља од грузијске агресије у августу 2008. године. Руско МИП сматра да речи о „окупацији“ Абхазије и Јужне Осетије немају фактичке ни правне основе. А изјаве сенатора изазване су или правном нестручношћу, или отвореним занемаривањем чињеница.

Пир томе, сматрају руске дипломате, слични кораци нису само дежурни окрети у страну грузијског председника Михаила Сакашавилија. Они подстичу Тбилиси и његову тежњу да говори са Сухумом и Цхинвалном са позиција силе. То потврђује одбијање Грузије да потпише мировни споразум са Абхазијом и Јужном Осетијом. А управо равноправни дијалог међу сувереним државама као што су Грузија, Абхазија и Јужна Осетија, омогућиће да се успостави мировни процес и достојни живот у региону.

Ова резолуција понавља све познате клишее и никаквог одјека неће имати, сматра политиколог Михаил Александров.

Она понавља став западних земаља да Јужна Осетија и Абхазија представљају територију Грузије. У суштини, то је наставак дугорочне линије Запада, усмерене на то да се не допусти обнова позција Русије на постсовјетском простору. Због тога они подржавају различите антируске режиме на постосовјетском простору, између осталог Саакашвилијев режим. Пошто је овај режим претрпео озбиљан пораз у сукобу 2008. године, чиме је демонстрирао неефикастност антируске политике на постсовјетском простору.

Усвајање резолуције је било замишљено као политички шоу, и у том контексту је бесмислено чекати од сенатора неку логику или здрав разум, сматра заменик председника Комитета за међународне послове Државне думе Андреј Климов.

Са тачке гледишта коме је то повољно, то је пре свега начин решавања унутарполитичких проблема у самим САД уочи избора. Они извлаче из малог прста сакакву тематику, истресају је од нафталина, покушавајући да је предстве као нешто свеже и актуално.

Друго је питање што Михаил Саакашвили, чија популарност у самој Грузији пада из дана у дан, сваки документ Вашингтона у своју подршку прихвата као последњу сламку. За њу се он грчевито хвата, као за могућност да очува остатке имиџа политичара поштованог на Западу. Само та сламка за дављеника није најбољи начин да остане на површини. Тим пре у политици, ако се узме у обзир да Запад лако предаје сличне савезнике приликом измене констелације, као што се недавно десило са египатским председником Мубараком и либијским пуковником Гадафијем.