Зашто се мења клима: верзије

Зашто се мења клима: верзије "Уколико у току 2007-2010. године не буде глобалног повећања температуре на Земљи у пређашњој динамици, то це представљати неспорни доказ да Сунце више не може да греје Земљу као пре и да је антропогено глобално отопљење чисти мит"

Глобално смањење температуре може почети на Земљи већ кроз седам година, сматра сеф лабораторије за космичка истраживања Главне астрономске опсерваторије Руске академије наука Хабибуло Абдусаматов. "На основу истраживања која смо ми обавили у лабораторији, закључили смо да ће температура на Земљи у периоду од 2012. до 2015. године полагано почети да пада" - изјавио је Абдусаматов за РИА "Новости". По његовим рецима, наша планета је у периоду од 1998. до 2005. године пролазила кроз шпиц глобалног отопљења, условљеног углавном дуготрајним повећањем и неуобичајено високим нивоом интензивности сунчеве светлости у току практично читавог XX века.

Сада, по мишљењу научника, интензитет сунчеве светлости полако опада и свој минимум це достићи, оријентационо, до 2041. године. Управо ће то и бити разлог за значајно захлађење на нашој планети која је већ сада почела губити топлоту. Међутим, термичка инерција Светског океана унеколико це одгодити процес фундаменталног "хлађења" Земље - шпиц глобалног захлађења очекује се у периоду 2055 - 2060. године. Такозвани антропогени "ефекат стаклене баште" неће моци озбиљније да прикочи очекивано захлађење, посто не утиче сустински на глобалну промену климе Земље, сматра Абдусаматов. "Последњих девет година температура на Земљи практицно не расте, иако је за то време концентрација угљендиоксида у атмосфери повећана за више од 4 процента, истакао је научник.

По његовим речима, природна значајна повећања концентрације угљендиоксида у атмосфери догађала су се још и у прединдустријској епохи. Ти процеси никада нису доводили до глобалног отопљења климе, већ су увек долазили после отопљавања уз извесно кашњење, као његова последица. "Уколико у току 2007-2010. године не буде глобалног повећања температуре на Земљи у пређашњој динамици, то ће представљати неспорни доказ да Сунце више не може да греје Земљу као пре и да је антропогено глобално отопљење чисти мит" - истакао је Абдусаматов. Захлађење, које це уследити, довешће до значајног повећања површине снежно-леденог покривача, истакао је научник.

То ће смањити апсорпциону способност површине Земље, и као последица тога смањиће се и количина водене паре и угљендиоксида у атмосфери. А водена пара је, како се зна, и главни чинилац ефекта стаклене баште. У том случају научник очекује драстично додатно појачање захлађења као последицу утицаја тих фактора, индиректно скопчаних са променама на Сунцу. "На жалост, динамику брзине раста укупне површине снежно-леденог покривача површине Земље и смањења концентрације топлотних гасова у атмосфери приликом фундаменталних захлађења веома је тешко прогнозирати.

Познато је да је концентрација угљендиоксида у атмосфери у леденим периодима историје Земље увек била отприлике двоструко нижа него данас" - казао је Абдусаматов. Научник је напоменуо, да је наша планета не једном већ преживљавала глобалне промене климе.

Забележено у XI-XII веку глобално отопљење, аналогно садашњем отопљењу или чак већем, изазвало је озбиљне промене климе - у средњим вековима у Шкотској су се узгајали виногради, а Гренланд је у потпуности оправдавао свој назив "зелена земља" и био је нормално насељен. У XVII и XVIII веку Земља је преживела такозвани период "маундеровског минимума", тојест, малог леденог периода. Тада су људи били принуђени да оставе своја станиста у току низа векова на Гренланду,а у Лондону и Паризу редовно су замрзавале Темза и Сена. Прогнозирано од стране научника глобално захлађење на нашој планети це се десити, по његовим рецима, у северним ширинама, и то најизразитије.

У том случају акваторијуми северних лука који нису замрзавали, поред осталог Мурманска поморска лука, могу бити покривени дебелим слојем леда, не искључује Абдусаматов.