Грузијском агресијом може да се позабави Хаг

Копије материјала руског истраживања догађаја из августа 2008. године, када су грузијски војници напали Јужну Осетију и наишли на одлучни отпор Русије, упућени су у Међународни кривчни суд у Хагу. Ово је саопштио званични представник Истражног комитета Русије Владимир Маркин. Грузијска страна под измишљеним изговорима одбила је да сарађује са руским органима реда на утврђивању истине, истакао је Маркин.

Изјава Владимира Маркина појавила се на трогодишњицу грузијске агресије портив Јужне Осетије, у којој је погинуло и пострадало на хиљаде људи. Тако је Москва учинила још један корак да позове на кривичну одговорност грузијског председника Михаила Саакашвилија и друге чиновнике на које Кремљ полаже кривицу за дешавања. Узвратно обраћање Грузије Међународном кривичном суду против Русије Владимир Маркин сматра неоснованим.

Копије материјала кривичног дела упућене су тужиоцу Међународног кривичног суда за решавање питања о позивању на кривичну одговорност званичника Грузије, кривих за злочине против грађана РФ. У оквиру истраге кривичног дела истажитељи су путовали у Јужну Осетију и Абхазију, у току које су добијени исцрпљени докази који оповргавају аргументе грузијске стране изложене у тужби против Русије.

Одлука о обраћању Међународном суду није случајна: у његову компетенцију улази истрага злочина против мира и човечнсоти. Управо тако Русија квалификује дејства грузијских власти и војске 2008. године. Треба истаћи да се Хаг заинтересовао за резултате петодневног рата још на јесен 2008. године. Тада су у суд почеле да стижу тужбе од руских грађана који живе у Јужној Осетији. Скоро годину дана касније Русија је предала Хагу првих неколико десетина томова докумената.

У току истраге руским стручњацима је пошло за руком да сакупе доказе да је Грузија примењивала забрањене видове наоружања против цивила и руских миротвораца. Истовремено истражни органи су разматрали жалбе грађана Грузије о злочинима које су тобоже извршили руски војници. Провера је показала да су оне неосноване, тим пре што грузијски органи нису могли да пруже одговарајуће доказе.

Један од узрока конфликта била је тежња Грузија ка партнерству са САД и ЕУ и удаљавању од Русије у контексту отворених изјава о повратку територија Јужне Осетије и Абхазије, сматра амерички политиколог, професор Харимановог Института Колумбијског универзитета Линколн Мичел. При томе после августа 2008. године на молбу Тбилисија за испоруке оружја из САД, администрација председника Барака Обаме одговорила је одбијањем, обећавши да ће помоћи ступању Грузије у НАТО. У стварнсоти САД не желе да кваре односе са Русијом и активна дејста на подршци Грузије не предузимају, при томе Москва и Тбилиси данас су далеки од војног решења њиховог сукоба, говори Линколн Мичел.

Сада ни са једне стране нема претпоставки да се поново распирује конфликт. Грузија је већ претрпела пораз, и наредни војни пораз може да буде још озбиљнији. Русија је победила и већ је добила све што је хтела – сахранила је наде Грузије за ступање у НАТО и ЕУ, још више је политички удаљила Абхазију и Јужну Осетију. Не говорим да је нови војни конфликт немогућ, он је бесмислен и ирационалан.

Разуме се, конфронтација Москве и Тбилисија неће моћи брзо да се превлада. Ипак разамтрање руске пријаве у Хагу показаће степен спремности Запада да буде објективан у истрази догађаја у Јужној Осетији. Притоме почетак истраге Међународног трибунала зависи од неколико услова. Између осталог, од масовних ратних зличина које у Јужној Осетији суд може да прогласи за недовољне. Основна препрека је у томе што Русија за сада није ратификовала Римски устав из 1998. године, који је постао правна основа за установе Међународног кривчног суда. Ипак СБ УН или тужилац Међународног трибунала имају право да иницирају процес. Ускоро ће се сазнати да ли је донета таква одлука.