Примамљиви светови: Руски Север у јужном Сочију

Деветог августа, на Међународни дан староседелачких народа света у Русији се према традицији отвара фестивал Примамљиви светови. Етничка Русија. Он је укључен у програм Културне олимпијаде Сочи-2014. и зато ће започети у руској престоници, а 15. авуста ће се преместити на црноморску обалу и наставити у разним местима летовалишног региона, која ће 2014. примати учеснике зимских Олимпијских игара.

Ове године Примамљиви светови се одвијају по седми пут, и сваке године број учесника се осетно повећава. Сада је пројекат објединио кутлуре 40 народности које живе на Северу Русије, иза Поларног круга, у Сибиру, на Далеком Истоку. По мишљењу познатог глумца позоришта и филма, једног од иницијатора одржавања фестивала Валентина Смирницког, перпсективе ове акциеј су неисцрпне.

Примамљиви светови су леп, достојан, диван празник културе руског Севера, говори глумац. Драго ми је што овај фестивал наставља да живи, зато што, како ми се чини, култура руског Севера чува танане, дубоке и јаке везе са природом, са самим изворима људског живота и управо у томе је њена велика непролазна вредност. Интересовање за ту културу ће се сачувати увек.

Северне су куће чујем од јеленске коже, у којима по традицији живе становници тундре Инуити. Мале мобилне радионице Чукча, резбара костију. Компактна помагала за низање бисера и вез која су се сачувала код многих номадских народа Севера у сваком тренутку могу да се спакују и да се крене на пут. За некога је то права егзотика. А за мале народе предмети материјалне културе који им помажу да сачувају свој идентитет у савременом свету. Између осталог, на фестивалу Примамљиви светови представљене су културе народа који броје мање од две хиљаде људи! А од такве народности као што су Кереки, на Земљи је остало свега осам представника!

Традиционални занати староседелачких народа руског Севера су лов, риболов, узгој јелена. То су и главне теме фолклорних дела. Четрдесет годиан баве се проучавањем тог фолклора уметници ансамбла песама и игара народа Севера Хејро, који живе у Краснојарском крају на полуострву Тајмир. Назив ансамбла Хејро је узет из долганског језика и означава излазеће сунце. ИЗмеђу осталолог, то није обичан излазак сунца, који становници умерених ширина виде сваког јутра. То је појава сунца изнад хоризонта после дуге поларне ноћи од неколико месеци. Тако да је то догађај другог нивоа!

Ансамбл Хејро изводи музички фолклор северних народа у аутентичном маниру: игра лако прелази у песму, претвара се понекад у позоришну сцену, а у музичку партитуру се уливају звуци природе – шум ветра и таласа, крици птица, рика звери. Заслуга уметника је то што су они буквално вратили из небића стари инструмент барган, врсту дромбуља. Невелика метална плочица на посебан начин прислоњена уз зубе користи се у многим композицијама ансамбла.