Православна Француска

Изградња православне руске цркве у Паризу назива се историјским догађајем. Необични пројекат био је изнет на међународни конкурс почетком године и добио је првенство по броју гласова. Сматра се да ће нова црква на жиописној обали Сене поред моста Александра Трећег бити саборна и да ће садржати не само простор за молитве, већ и руски културно-духовни центар.

На јесен ће започети припремни радови, а у јануару наредне године изградња цркве. Руски културни духовни центар на кеју Бранли већ сада називају црква-талас. Према пројекту то ће бити белокамена црква са 5 купола, покривена хајтек стакленим таласом под којим ће бит ине само већи део грађевина, већ и велика зелена зона. Новац за пројекат издвојен је из буџета РФ, део од добровољних прилога. Подизање таквог необичног духовног центра симболично сведочи о тесним културним везама које одавно постоје између Русије и Француске, сматра погалвар РПЦ Патријарх Московски и све Русије Кирил.

Као резултат ових веза, огроман талас емиграције после револуције стигао је управо на француске обале. Француска је постала место где су живели многи кога је Русија одбацила после грађанског конфликта, и у Француској постоји православна епархија. Што се тиче саборне цркве РПЦ, до сада се она налази у просторији гараже адаптираној у те сврхе. Тешко је било 30-их година изградити цркву, па и касније је било тешко, и до сада је центар Руског православља у Паризу ова адаптирана гаража.

Париска црква није једина која ће ускоро бити изграђена у Француској. Руска црква ће се ускоро појавити и у Стразбуру. Њен пројекат је такође спреман и утврдио га је патријарх. За православне вернике у граду појава свог храма је велики догађај. За сада они су приморани да изнајмљују просторију католичке и протестантске цркве.

Не тако давно Русија је добила још једну православну цркву у Француској: Сабор Светог Николе у Ници, највећи православни храм у Европи. Битка за њега у директном и преносном смислу водила се низ година. Случај је стигао на суд, говори архиепископ Јегорјевски Марк.

Ради се о томе што је цркву изградила руска држава и припадала је царској Русији. Затим је испала тако да је право власништва над црквом било предато црквеној општини. И они су држали службе у тој цркви. Али рок најма је прошао и држава коју представа амбасада РФ у Француској затражила је да се обнове уговорни односи. Мада црквена општина је одбила да напушта цркву. Француски суд је признао право руске државе.

Руска црква је уверена да је стално интересовање Француза за руско православље изазвано тиме што Европа преживљава преломни моменат своје историје. Промена етничког састава, размишљања о томе ко се може назвати савременим европљанином и каква је будућност европске цивилизације, све то тера грађане ЕУ да обрате пажњу на Русију и Руску православну цркву, сматрајући је у многоме чуваром хришћанских традиција и духовних корена европљана.