Богати и дебели: земље БРИКС су „отежале“

Заједно с порастом имовинског стања људи расте и њихова тежина. Посебно се ова тенденција може запазити у земљама БРИКС. За последњих 30 година број болесно дебелих људи у њима је повећан неколико пута. Стручњаци говоре о епидемији и инсистирају на томе да се против ње треба борити на државном нивоу.

Данас су гојазност и учесталост пратећих боелсти, као што су дијабетес, ишемичка болест и неплодност – појава која се углавном запажа међу богатим класама у земљама с ниским и средњим приходима, као и у земљама у развоју. По подацима Светске здравствене организације, у Кини, Индији, ЈАР, Бразилу и Мексику заједно с порастом БДП примећује се нагли пораст гојазности.

„Видимо нагло повећање нивоа гојазности у земљама у развоју, и то се дешава брже и код нижег БДП него што је то било у Европи и САД пре 20 или 30 година,“ каже стручњак Тим Лобштејн из Међународне асоцијације за проучавање гојазности.

У Кини од гојазности пати преко 100 милиона људи. У Бразилу је раширена дечја гојазност. У Мексику је сваки седми одрастао човек прекомерно тежак – дебљи су само Американци. У ЈАР је раширеност гојазности већа него у САД, премда БДП износи само 1/8 америчког. Нема званичних података за Русију, али стручњаци сматрају да епидемија гојазности није заобишла ни нашу земљу. Засебно у овом списку стоји Индија – тамо је број дебелих људи такође порастао, али ипак није већи од 2 процента.

Уосталом, непосредно дебљина новчаника на обим струка утиче само индиректно. Људи се гоје због злоупотребе блага цивилизације, која су се релативно недавно обрушила на њих – аутомобила, могућности да се мање крећу, фаст-фуда, алкохола и дигиталних технологија. Последње посебно утиче на тежину деце: научници су доказали да се код деце која спавају мање од 8 сати дневно на други начин стварају хормони који контролишу апетит. Телевизори, мобилни телефони и компјутери на генерацију која расте утичу узбуђујуће, дакле скраћују сан. Ова статистика се односи и на одрасле. У Русији се напротив, тас националне тежине најчешће повећава у кризним ситуацијама кад грађани бирају приступачне и често високо калоричне намирнице.

19. септембра светски лидери и организације, забринути за здравље становништва на планети окупиће се на дводневном самиту ОУН за неинфективне болести. Они ће покушати да постигну свеобухватну контролу над садржајем масти, шећера и соли у обрађеним намирницама. Стручњаци одобравају овакав глобални приступ решавању проблема.