Да ли је свет спреман за нову кризу?

Протекла недеља је за светска тржишта представљала период потреса. Након одлуке агенције Standard & Poor’s да снизи рејтинг САД почетак недеље је обележен паником на берзама, распродајом актива, поновним проценама ризика. Међутим, главно је то да аналитичари постављају питање да ли све ово значи да наступа управо онај други талас кризе, о којем је било тако много речи након његовог слабљења 2008. године. Или је можда у питању нова криза? У том случају, колико ће она бити тешка и да ли је свет спреман на нове изазове? „Глас Русије“ је прикупио мишљења угледних светских економиста.

Већ виђено. Управо овај осећај је обузео многе финансијере почетком недеље. Јер свет је већ прошао кроз то – управо пре три године. Био је исто тако врели август, само 2008. године. На берзама је паника. За ову ситуацију трејдери чак имају дефиницију – „тржиште у крви“. Негативна динамика котирања се на графиконима означава црвеном бојом.

Главна питања недеље су шта чинити и у шта уложити средства како би се она спасила од обезвређивања. Очигледан одговор је злато. Његово котирање је обновило рекорде. Међутим, друге алтернативе нема.

Садашња криза је показала огроман дисбаланс у светској економији, каже председник Народне банке Казахстана Григорије Марченко. Да, светска економија пати од проблема САД, али само је америчко тржиште у стању да понуди макар нешто. Зачарани круг.

А куда ићи? Јесте, долар као главна резервна валута већ многима не одговара. Али на свету постоје десетине трилиона долара активе. И у коју валуту пребацити главни део долара? Нема других тако великих и ликвидних тржишта као што је САД. И након одлуке Standard & Poor’s (S&P) да смање амерички рејтинг на тржиштима је почела паника. Људи су почели да улажу огроман новац у хартије од вредности министарства финансија САД. Односно, кренули су у супротном правцу у односу на оно што је претпостављало смањење рејтинга од стране S&P. И главни узрок за то јесте што других резервних валута практично нема.

Међу економистима – теоретичарима и практичарима – се сад води спор: да ли садашњи проблеми светске економије представљају последицу, односно други талас кризе из 2008. године или пак самостални „смак света“? Јер, он је предсказиван, али 2013. године. Угледни пољски економиста и политичар Лешек Балцерович је уверен да су све то последице погрешне политике влада и централних банака у току последњих година.

Мислим да је главни узрок у грешкама економске политике низа земаља, које су довеле до прекомерних буџетских трошкова, другим речима, до наглог фискалног раста или кредитског бума. Међутим, на смену буму дошло је до опадања. Сматрам да су неке стратегије антикризног управљања такође изазвале низ проблема. Мислим да је искуство из последње три године оказало да је краткотрајно стимулисање економског раста неефикасно и скупо.

Председник Народне банке Казахстана Григорије Марченко такође жали због тога што владе многих земаља нису извукле поуку из кризе 2008. године. Пожар у економији гасили су уливајући новац, али нису отклоњени проблеми, који су довели до рецесије. Очигледан пример је Европа, где до данас није створен системски приступ за излазак из дужничке кризе.

Сви економисти признају да сад не постоји готово решење за проблеме Европе или САД. Исто тако, не треба очекивати брзе структурне промене у светској економији. Међутим, аналитичари се слажу у једном – излазак из садашње ситуације ће захтевати болне реформе, које ће друштво вероватно дочекати на нож. Међутим, још је опасније одлагати их за дуго времена. Дошло је време да се сече наживо.