У руске банке иду са Истока
Страни инвеститори испољавају интересовање за Фонд капитализације руских банака, чији је иницијатор ИФЦ – Међународна финансијска корпорација. Између осталог блискоисточни суверени фонд Абу Даби Инвестмент Ауторити може да инвестира у капитал фонда сто милиона долара. Међу потенцијалним учесницма је и Корејска инвестициона корпорација и Национални пензиони фонд Кореје.
Фонд капитализације руских банака идеја је ИФЦ. Ова корпорација има искуство инвестирања у банкарски сектор Русије. Између осталог, њене средства су учествовала у капиталу МДМ-Банке, Абсолут Банке, Примсоцбанке. 2009. године рођен је нови предлог – да се формира фонд у партнерству са државом, уз укључивање страних инвеститора ради увећања капитализације руских банака. На Петербуршком економском форуму у јуну 2011. године одговарајући споразум је био потписан.
Структура Фонда је следећа. СЕБ и ИФЦ уносе у капитал Фонда капитализације руских банака по 250 милиона долара, Министарство финансија Русије 50 милиона. Остала средства су на страним инвеститорима. Планирано се да укупни обим Фонда достигне око 1,7 милијарди долара. И током 8-10 година ова средства ће бити уложена у 15-ак руских банака средње руке. Појашњава начелник аналитичког одељења компаније БКС Максим Шеин.
Интересовање за регионалне банке није случајно. Често управо међу малим банакма могу се наћи прилично занимљиви објекти за инвестирање, који су тренутно процењени много ниже од тржишта. Али при томе њихова ефикасност може бити много већа него великих банака. То су управо регионалне банке са капитализацијом од 50 до 200 милиона долара. Пошто је банака у Русији врло мног, око хиљаду, простор за инвестирање је велики. Има шта да се одабере. И што је важно, у Русији ће се дешавати процеси укрупњења банкарског система, тачније мање банке ће се или продавати, или са неким спајати. То је један од разлог азашто се такви фондови формирају и зашто они рачунају управо на банке мале и средње величине.
Рад ће Фонд започети 2012. године. Стране компаније са интересовањем гледају на пројекат. Говори заменик генералног директора Управљачке компаније Агана Олег Сухарев.
Као прво, учешће ИФЦ говори о томе да је пројекат прилично перспективан. Као друго, то је норма унутрашње доходности до 30%, значи пројекат може да се разматра као инвестиционо атрактиван. И трећи фактор је одређени потенцијал који поседује руски банкарски сектор. При томе схватамо да је улазак страних инвеститора у капитал руских банака повезан са низом законодавних ограничења и тешкоћа. Фонд у многоме решава и поједностављује ове задатке.
Могућност да се уђе у руски банкарски сектор посебно је актуална за Азију. Пошто су перспективе овде привлачније него у Европи. Очекује се да ће ускоро стићи пријава за учешће највећег блискоисточног сувереног фонда Абу Даби Инвестмент Ауторити у Фонду капитализације руских банака. Укупна вредност његових актива, по примарним проценама, износи од 600 до 900 милијарди долара, од скојих је сто милиона спреман да донесе у Русију. Интересовање за учешће у Фонду испољава и Национални пензиони фонд Кореје, четврти у свету по обиму актива. Да истакнемо да руске банке привлаче и Кину. Између осталог зна се да државни инвестициони фонд Кине Чајна Инвестмент Корп намерава да купи 5% акција Сбербанке Русије.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- финансије
- инвестиције
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















