Србски или бојкот наставе

 Члан црквене општине Грбаљ Војислав Пићан рекао је да има чстворо дјеце и неће их слати у школу док им се не омогући да се образују на свом матерњем, србском језику.

"Ми смо домаћини који вјековима живе покрај мора и зато не прихватамо да било ко с оне друге стране брда нама намеће понижавајући положај језичке, националне и друге мањине, каже члан грбаљске црквене општине  Војислав Пићан.

Уколико наша дјеца не буду у могућности да похађају наставу на свом матерњем, србском језику, неће нам преостати ништа друго него да бојкотујемо наставу у школама, саопштено је након састанка чланова Српске православне црквене општине Грбаљ у манастиру Подластва, који је одржан у петак вече.

Како је истакнуто у саопштењу које је достављено „Дану", на састанку је закључено да је највећи проблем са којим у наредном периоду треба да се суоче грађани Грбља „језичка дискриминација коју у образовном процесу жели да наметне Министарство просвјете".

"Подсјећамо Владу Црне Горе, и надлежне државне службе, да становници Грбља нијесу језичка ни национална мањина, па самим тим не прихватамо да се наша дјеца у школама дискриминишу и третирају као грађани другог реда. Уколико наша дјеца не буду у могућности да похађају наставу на свом матерњем, србском језику, неће нам преостати ништа друго него да бојкотујемо наставу у школама. Србска православна црквена општина Грбаљ и становници овог краја траже од надлежних државних органа да испоштују стечено право српске језичке заједнице и омогуће школовање нашој дјеци на матерњем језику наведено је у саопштењу, након састанка чланова Српске православне црквене општине Грбаљ.

Члан црквене општине Војислав Пићан рекао је да има чстворо дјеце и неће их слати у школу док им се не омогући да се образују на свом матерњем, србском језику.

"Могућност образовања на србском језику имали су , наши преци чак и у временима окупације, а данас то право хоће да нам ускрати подгоричка власт. Вјерујем да ће слично поступити многи родитељи у Црној Гори, а ми смо у Грбљу већ одлучили. Од 1918. године од када ми , приморци, живимо са црногорским, брдским и херцеговачким племенима у истој држави, нико нам веће понижење није приредио од садашње црногорске власти. Морају да знају да ми Грбљани нијесмо мањина, па ни наша дјеца неће бити мањина, рекао је Војислав Пићан.

Према саоиштењу које је достављено „Дану", чак је и последњи попис становништва потврдио да највећи број грађана Црне Горе ровори србским језиком, а на подручју Грбља тај проценат прелази 90 одсто.

"Србском језику и настави на том језику је мјесто у нашим школама, јер се у Грбљу увијек говорило србски. Нови збор грађана Грбља одржаће се 21. августа у манастиру Подластва, а до тог датума очекујемо одговор Владе и Скупштине Црне Горе, истиче се у саопштењу.

Иначе, иако је попис показао да већина грађана говори србским језиком, владајућа већина неће да прихвати основни услов опозиције да би се изгласао изборни закон, а то је да се врати србски језик у образовни систем. Опозиција тврди да у Црној Гори постоји дискриминација по језичкој основи. Међутим, током недавног „премијерског сата", предсједник Владе Игор Лукшић није био спреман да пристане на преговоре око измјеие Закона о образовању, који дефинише да је црногорски језик обавезан у образовном систему. Да ли ће врх власти промијенити став након састанака који се најављују, остаје да се види. 

"Ми смо домаћини који вјековима живе покрај мора и зато не прихватамо да било ко с оне друге стране брда нама намеће понижавајући положај језичке, националне и друге мањине, каже Војислав Пићан.

Он је истакао да су чврст народ и „нијесу случајно наши преци успјели да буду једина православна словенска заједница која је успјела да изађе на топло море и ту се одржи преко хиљаду година."

"То смо могли да урадимо јер смо вјеровали у Бога и били спремни да пострадамо за вјеру, језик и народ. Због тога, на Приморју има више православних цркава него на било којој другој сличној површини у цијелом правислављу. Данас нам није потребно страдање, већ договор. Ко хоће црногорски, нека му је срећан, а ми који говоримо србски поручујемо да нема тога ко нам право на школовање на матерњем језику може ускратити, поручује Пићан.