Веселин Шљиванчанин одбранио част бивше ЈНА

Веселин Шљиванчанин, пуковник бивше ЈНА, одбранио је пред Међународним судом у Хагу част и образ српског официра и војске чију је униформу часно носио, иако је због наводног нечињења у спречавању мучења заточених у хангару „Овчари“ осуђен на пет година робије! Али је коначно доказано да није никакав ратни злочинац!!!

- Емоције су јаке и сређујем утиске свега онога што се дешавало пред Међународним судом у Хагу, али је чињеница да је ово велики успех, како Шљиванчанина у доказивању истине, коју је и рекао у уводном излагању пред судским Већем, тако и тимова одбране у коме су, поред мене, учествовали господин Новак Лукић и госпођица Маја Докмановић - прича адвокат Момчило Булатовић. - Време ће тек показати величину нашег успеха јер, ипак, после чињенице да је тужилац после доказног поступка за „вуковарску тројку“ затражио казну у виду две доживотне робије и казну од 10 година затвора, а ови тимови одбране Шљиванчанина успели су да докажу да су те оптужнице потпуно неосноване и да ничим нису доказане и да смо условно разбили све те условно доказе оптужнице - говори о једном великом професионалном успеху и победи силом права над правом силе!

Који је то кључни део или детаљ који је допринео успеху одбране Шљиванчанина?

- Имали смо срећу да поступамо пред већем које се бавило само доказима. Већем је председавао господин Кевин Паркер из Аустралије. Веће је било непристрасно, правилно је проценило све доказе које је понудила одбрана, доказе које је понудило тужилаштво, правилно све извагало и нашло да наводи оптужнице нису доказани. То је било Веће које није подлегло никаквој масовној хистерији, које није судило по жељама појединаца, владиних и невладиних организација, политичким тренуцима или било чиме.

У ком тренутку сте као адвокат једноставно осетили да ће бити повољан исход овог суђења?

- Оно што је усмено образложио судија Паркер и што пише и у писменом отправку пресуде јесте оно што смо и доказали - да ти људи који су изведени из болнице и који су касније убијени нису били цивили! Били су прерушени представници хрватских оружаних снага који су хтели да искористе болницу као хуманитарну установу да би избегли осуду за злочине које су починили над припадницима ЈНА. Сећате се, тада је у СФРЈ војска била легитимни орган те државе. Нико у Вуковар није отишао да води свој приватни рат, већ је војска једноставно упућена тамо. Исто тако, доказали смо да никаквог заједничког злочиначког подухвата није било, нити договора да се деси то што се десило.

Сигурно је било занимљивих детаља током суђења кад су у питању сведоци тужилаштва и одбране?

- Интересантно је, да смо ми, као одбрана имали најмање проблема са сведоцима који су били Хрвати! Са жртвама. Хрвати су сведочили онако како су они доживели страхоте бесмисленог рата на тим просторима. А ми смо из таквих исказа, посебно оних који су били у болници, као што је др Весна Босанац, господина Илије Њавра успели да докажемо ову тезу - да тамо нису били цивили! Када је то у свом сведочењу рекао Шљиванчанин, знате да је у Хрватској настала масовна хистерија како то није тачно, али разумем да је њима јако тешко признати да је то тако. Али је суд утврдио да је то чињеница од које они хтели то или не неће моћи да побегну! Оно чиме сам ја био запањен јесте чињеница да се појавила група сведока, нажалост, припадника ЈНА и неких других који су сведочили против Шљиванчанина, Милета Мркшића и Мирослава Радића у том поступку, који су једноставно лагали. То је најблажа реч која се у овом случају може употребити! Били су нечасни и непоштени и ја немам речи којима бих описао њихово понашање. На сву срећу, судско Веће је схватило о каквим се људима ради и није им поклонило никакав значај.

Зашто су се тако понашали пред судом у Хагу?

- Верујем да су ти људи сведочили ради неких њихових интереса. Да би добили азил у некој земљи, да би избегли живот овде, једноставно да би испунили налог својих ментора из иностранства... Није им ни суд дао значај па то сада не желим ни ја да чиним.

Како се током суђења држао Шљиванчанин?

- Храбро и достојанствено, часно какав је и одувек био. Частан официр ЈНА, који је веровао и верује и данас, ма колико то можда чудно звучало, у идеју југословенства. Југословенски опредељен, отишао је по задатку као припадник ЈНА, која је отишла да врши своја уставна овлашћења. Значи, војска је радила само то и ништа друго. Према томе, његово понашање је и било управо тако. И суд је на крају то и схватио и такав је кредибилитет Шљиванчанин на суду и имао. А сетите се само како је ухапшен, како је изручен. Сада видим реакције неких душебрижника, неких организација које спочитавају да је испраћен као херој и да ће бити дочекан као херој!? Ухапшен је као задњи криминалац, у пиџами извучен и стана и одведен у ЦЗ. Био сам код њега дан пре депортовања у Хаг, када није било никаквих најава да ће баш тај дан бити испраћен у Хаг!? Да ће бити припремљен за пут, да ће му бар бити донета гардероба... Био сам код њега тога дана у 14.30, а он је у 16 часова, буквално у папучама, панталонама и мајици трансверисан у Хаг! И само захваљујући Управи затвора у Схевенингену, која му је набавила одело, он се уљудно појавио пред судом у Хагу. Према томе, све те приче су бесмислице и опет део неке пропаганде која треба да служи нечијим интересима и циљевима. Дај Боже да га не дочекују ти који су га и испратили... Нека га дочека његова породица. Часно, као што је часно живео цео живот, мимо тих који сада хоће од њега да праве хероја.

Да ли је наша држава свесна успеха који је овом, макар првостепеном пресудом постигнут у Хагу?

- Искрено мислим да није! Ова пресуда значи да је скинута љага са ЈНА као легитимног инструмента власти да је чинила злочине. Овде су злочине починили неки други, у име, под патронатом не знам кога!? У име циљева који су потпуно неразумљиви и које ја не могу ничим да правдам! Скинута је љага са Шљиванчанина који је под заклетвом био частан официр, као и љага са његове породице, без обзира на овај осуђујући део пресуде због наводног нечињења да спречи мучење људи који су били затворени у хангару „Овчара“?!

УСКОРО НА СЛОБОДИ?

Шта сада следи? Тужилац ће се вероватно жалити на пресуду?
- Без обзира на то што је ово велики успех, ја спадам у људе који цене успех само ако је ослобађајућа пресуда. Борићемо се до краја. Тужилац ће вероватно уложити жалбу, вероватно и ми. Рок за најаву жалбе је 30 дана, а 75 да се она уложи. Рок за одговор на жалбу је 40 дана. Тим одбране је ту, значи господин Лукић, госпођица Докмановић и ја и сарадници из наших канцеларија који су нам пружили велику помоћ. Шљиванчанин је по правилима трибунала издржао две трећине казне чиме стиче услове за привремено пуштање, али пресуда још није правоснажна. Предузећемо све да он привремено буде пуштен, али о томе ће суд одлучивати. Видечемо.

СВАКА ЧАСТ САМО ЉАЈИЋУ!

Шта је са помоћу државе и њених органа у одбрани официра бивше ЈНА?
- На помоћ државе или било кога апсолутно не рачунамо јер неке велике помоћи није било ни до сада! Држава је једноставно незаинтересована. Зашто? Питајте на неком другом месту. Ако вам кажем да на читање пресуде ова држава никога није послала, нити било ког извештача то све говори. На једној телевизији, која слови за независну, била је информација да су осуђени Мркшић и Шљиванчанин, а Радић није ни споменут, иако је ослобођен. То говори о утицају те телевизије... Нисмо наишли на помоћ државе у мери у којој смо очекивали. Искористићу ову прилику да се у име тима одбране Веселина Шљиванчанина јавно захвалим господину Расиму Љајићу као једином човеку за помоћ коју нам је пружио кад год смо му се обратили. Оно што је могао он је урадио, а што није могао, човек нам је лепо говорио „То не могу!“.

ПОКУШАЈ ЛАЖНЕ НАГОДБЕ!

- После „Сабље“ и информацијама које су тада пласиране да су ухапшени људи који су директни извршиоци злочина на „Овчари“, било је неких понуда из власти, министара, које су чак писмено упућиване Шљиванчанину да се преда и да ће они заложити личне гаранције које имају код Карле дел Понте... Није пристао јер њему нису боле потребне никакве гаранције.

Хвала Богу Што му се није судило у Београду!?

- Сетите се само расправе о евентуалном уступању овога случаја српском или хрватском правосуђу! Тада је у Трибуналу био Љајић, а није било министра правде, јер је господин баш тада у Бриселу потписивао неки споразум о борби против мита и корупције! На сву срећу, није дошло до уступања предмета па је остао пред Хашким трибуналом. Да је тај предмет дошао овде у Србију, ови који суде, да би се додворили неким невладиним организацијама, међународним факторима преко којих се едукују по целом свету - казне би биле драконске и не би се темељиле на доказима него на жељама и потребама. Јер, овде не би био суд закона него суд потребе. Ја морам у име тима одбране и нашег клијента да изразим страшно згражавање над злочином који је почињен. Тај злочин се апсолутно не може правдати. Међутим, жртве су биле и на хрватској страни и на страни ЈНА. Ако имате податак да се 19. новембра убијају војници ЈНА и да то никога не интересује - и то сведочи о нечему.