Душевност петербуршких „дијалога“
У Санкт-Петербургу почиње с радом Х Међународни бијенале модерне уметности „Дијалози“ (26. августа – 4. септембра). Највећи изложбени центар града – „Мањеж“, стављен је на располагање 150 уметника из 22 земље.
Петербуршки бијенале је најстарији у Русији. Он постоји од 1993. године, обнављајући сваке друге године дијалог између представника актуелне уметности из различитих земаља и петербуршких гледалаца. А публика у Петербургу је специфична. Она воли сликарство, васпитана је на ремек-делима класичне архитектуре и с извесним опрезом се односи према „измотанцијама“, које себи дозвољавају савремени аутори. Тако да по речима сталног координатора бијенала Ларисе Скобкине, није важно само изабрати достојна дела, већ их треба згодно и тактично представити гледаоцима.
Наравно, више размишљамо о гледаоцу, зато што се многи уметници, који учествују на бијеналу већ познају, - тврди координатор. – Разуме се, за гледаоца је врло тежак задатак да се снађе у оваквом материјалу. Зато се оријентишемо на тематски распоред радова или се трудимо да поређамо експонате по пластици, по одељењима, који су лако препознатљиви. И добија се својеврсна „историја уметности“, тако се решава експозиција.
Петербуршки бијенале се сматра највише концепцијским од свих који постоје на свету. Овде се никад не објављује такозвана тема, коју уметници треба да развију, као што се, на пример, то ради у Венецији или у Москви. Овде се не одушевљавају најновијим технологијама и жанровима, премда наравно, има видео арта и перформанса – уосталом, они више не спадају у најновије проналаске. За љубитеље уметничког „екстрема“, за посебно напредне гледаоце у Петербургу се специјално одржава Међународни фестивал експерименталне уметности и перформанса. А бијенале „Дијалози“ многи чак оптужују за старомодност. Заиста, сматра координатор изложбе Јелена Воинова, бијенале је више оријентисан на конзервативце.
Не желим да будем патетична, - каже Јелена Воинова, - али ипак у нашем бијеналу постоји извесна душевност, известан осећај за ретро. На пример, код нас има много више сликарства, које у Европи губи свој значај као метода уметничке комуникације и све више постаје ентеријерски моменат.
Ове године је највећи пројекат Петербуршког бијенала „Модерна уметност из Саксоније“. То је читава изложба у изложби, која представља сву разноврсност жанрова, у којима раде представници европски познате саксонске школе – некадашњи студенти Академије уметности из Лајпцига и Дрездена. Норвешки музеј „Вигеланд“ из Осла представља концептуални пројекат „Компликована једноставност“ посвећен руским авангардним сликарима Казимиру Маљевичу и Александру Родченку. Норвешки уметници се још увек одушевљавају оним што су пронашли ови руски мајстори с почетка ХХ века и покушавају да их преточе у своја дела, користећи савремене технологије. Посебно место на бијеналу заузима експозиција словачке графике. Ученици познатог словачког уметника Албина Бруновског показују сјајно владање техником линогравуре, офорта, акватинта. Њихове изложбе су популарне у Европи. Ипак, хит бијенала ће очигледно бити пољски фотопројекат „365 дрвета“. Млада уметница Сесилија Малик фотографише себе у парковима и шумама не само с дрвећем у позадини, већ и пењући се на њихове врхове с врло великим ризиком.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- СанктПетербург
- уметност
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















