Духовна радост за путника намјерника
У подножју Паштровске горе, сјеверно од Милочера на будванској ривијери, налази се манастир Дуљево. На магистралном путу од Будве ка Петровцу постоје путоказне ознаке, па вјернику није тешко пронаћи манастир. Иако је пут, који се тренутно реконструише, доста лош, то вјернике и знатижељне туристе не спречава да свакодневно долазе у посјету православној светињи. Окружен је нетакнутом љепотом дивље природе, уз жубор чудотоворног Светосавског извора и појања необичних птица. Прва звона на јутрење буде и позвају вјерни народ тога краја на молитву. Током љета туристи хрле у походе како би фотографисали црквицу, величанствени поглед на море, полуострво Свети Стефан и залазак сунца. Већ од јесени посјете почињу да јењавају, а са прољећа све се исто понавља и тако годинама у круг са смјеном годишњих доба. Сестринство манастира увијек са осмијехом дочека доборнамјерне госте. Велика је духовна радост за путника намјерника срести се и окрепити гостопримством мати Ангелине и других сестара. На њиховим лицима осјећа се ведрина, избија топлина, љубав према онима који дођу да се бар кратко одморе од свакодневног брзог темпа живота.
Манастирско сестринство дане и ноћи проводи у молитви и душекорисном раду. Баве се иконописањем и дуборезом, црквеним шивењем, превођењем.
Манастир Дуљево има богату историју и представља симбол једног давног прошлог врмена средњовјековне немањићке државе. Саграђен је још у 14. вијеку, а Стефан Дечански посветио га је светом првомученику и архиђакону Стефану. Сматра се да је овај манастир био метох Високих Дечана. Неколико година послије изградње светиње, син краља Стефана, цар Душан, доводи своју исцрпљену и болесну војску у Дуљево. Овдје се војска напаја и исцјељује на извору светог Саве, а захвални цар Душан дограђује припрату већ постојећем храму.
Кроз вјекове манастир је више пута страдао и обнављан. Но, како у манстиру кажу, „Господ је онај који допушта и рушење и градњу, дајући тако сваком времену простор за искупљење". Оно по чему је још засигурно манастир познат у историји јесте и то што је у њему замонашен патријарх Арсеније Чарнојевић.
Знаменит монах овог паштровског краја је Гаврило Куљача, који се подвизавао у манастиру. Монах је имао велико стадо оваца и бесплатно је дијелио хлеб, сир и млијеко свим путницима и намјерницима који су пролазили поред Дуљева за стару Црну Гору.
Манастир Дуљево претрпио је велико оштећење 1979. године за вријеме земљотреса. Обнова 1994. године започео Драган Пјешивац, студент теологије, а наставио монах Сава Коматовић.
- Извор
- Дан
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















