Викиликс: ресетовање
Бикиликс је проузроковао нову сензацију. Скандалозни сајт Џулијана Асанжа, чија је популарност приметно опала последњих месеци, објавио је још један низ докумената америчког Стејт департмента. Један њихов део је поверљив, он је повезан са односима Русије са блиским суседима и Европом.
Овог пута су Џулијан Асанж и његови другови успоставили рекорд, објавивши 100 хиљада телеграма амбасада САД по читавом свету. Судећи по депешама дипломата, Америка и даље изражава незадовољство због монопола Русије на европском тржишту енергената. Рецимо, 2009. године је потпредсденик САД Џо Бајден у време посете Чешкој рекао да би Европа могла да мање зависи од Москве, ако нађе алтернативне изворе добављања енергената. У објављеном на сајту писму се наводе Бајденове речи да државе Европе не осећају опасност, када једна земља лако може да затвори славину. Он је позвао да се не допусти руски енергетски монопол у ЕУ.
У другој посланици се говори о ширењу утицаја Кремља на простору ЗНД и, између осталог, у Украјини. Супротно томе је Вашингтон помагао Кијеву да диверзификукје испоруке енергената ради смањења зависности од Русије. Например, САД су тобоже утрошиле 380 милиона долара ради развоја нуклеарне гране Украјине, која данас потпуно зависи од руског нуклеарног горива.
Још један документ је посвећен Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана. У њему се каже да је стварање таквог органа постало средство притиска Москве на Астану, а чланство у њему ће отежати учлањивање Казахстана у СТО.
Одсутност убедљивог демантовања у вези са оригиналношћу тих докумената сведочи да су веродостојни. Такво мишлење је изнео експерт Института САД и Канаде Владимир Батјук.
Нова група докумената одговара америчкој политици изолације Русије, поткопавању њеног утицаја на постсовјетском простору. Та политика није резултат савремене реалности, већ америчког тријумфализма после завршетка хладног рата. Тада су Русију третирали као земљу, која је изгубила рат, те су поступаљи с њом у складу са тиме. Данашње акције америчких дипломата нису за Москву тајна, она не гаји илузије у вези са тиме.
Експерт додаје да нове публикације WikiLeaks неће створити проблеме за руско-америчке односе.
Нисмо савезници. У најбољем случају смо партнери у неким питањима међународног живота. У другим питањима смо конкуренти. Такве изјаве америчких званичника одговарају тим реалностима руско-америчких односа. Између осталог, ни пређашња објављивања докумената WikiLeaks нису на њих утицала.
Подсетимо, у децембру 2010. године председник Дмитриј Медведев је у интервјуу руководиоцима федералних ТВ канала рекао да публикације сајта могу да утичу на односе САД с другим земљама. Изјаве дипломата у њиховим посланицама руски лидер је назвао минутом славе за који свако има право. Шеф МИП Сергеј Лавров је такође сликовито назвао амбасадорске депеше забавном читанком, додавши да ће у реалној политици Москва узимати у обзир конкретнее акције Вашингтона. Дакле, изгледа, да ће нова информативна бомба Џулијана Асанжа пре свега постати његов лични минут славе и покушај да врати пажњу публике том ресурсу. Популарност је у светској мрежи WikiLeaks стекао 2010. године, када је објавио документе Стејт департмента о наличју операција САД у Авганистану и Ираку. Према подацима медија, ресурс је располагао са 250 хиљада докумената, које је објављивао у мањим количинама.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















