Рецесија се враћа?
Директор Међународног монетарног фонда Кристин Лагард позвала је светске лидере да јасније координишу своја дејства, како се не би допустио нови талас глобалне економске кризе. Једна од мера коју је понудила Лагард је принудна рекапитализација банкарске сфере.
По мишљењу директора ММФ, догађаји овог лета су показали: међународна економија се налази у новој опасној фази. И крхки процес њене обнове после кризе 2008. године у сваком тренутку може да се дестабилизује. Како се то не би десило, водеће земље света треба да израде дугорочне програме за решавање њихових дужничких проблема. Између осталог, да подрже стабилност банкарског сектора на рачун обнове оснивачких капитала банака које су се суочиле са озбиљним тешкоћама.
У суштини Кристин Лагард је још једном констатовала да је међународна економија поново стила до критичне црте. И два највећа региона, Европа и САД, томе су доста допринели.
Смањење кредитног рејтинга САД после одлуке о подизању горње границе државног дуга буквално је минирало светске берзе. А увећање сувереног дуга у земљама ЕУ изазвало је низ изјава европских лидера о смањењу државних трошкова ради борбе против буџетског дефицита. Уз сву неопходност ових мера, инвеститори их традиционално виде као признање непоузданости економске ситуације и минимизирају инвестиије у такве земље.
Једини метод који сада користе европске власти јесте монетаризација дугова најпроблематичнијих земаља ЕУ, сматра финансијски аналитичар Алексеј Вјазовски.
Како не би дозволила њихово банкротство, Европска ЦБ штампа новац. Колико дуго ће то трајати и у шта ће се претворити, за сада је прилично тешко рећи.
Стање у ЕУ заиста подсећа на змију која гризе свој реп. Са једне стране, одавно су нарушени Мастрихтрски споразуми који су положили основу ЕУ, о томе да је недопустиво премашивање државног дуга изнад 60% унутрашњег бруто производа. Данас просечни европски показатељ премашио је 84%. Са друге стране, једини механизам финансирања буџетских дефицита остаје увећање истог тог дуга. У целини у развијеним земљама од 2008. године он је скочио за 30%. Управо таква је цена спаса од нове финансијске јаме путем буџетског стимулисања и крајње благе монетарне политике.
Фактички ове антиркизне мере су постале извор нових кризних појава. Резултат је предвидив — смањење глобалног економског напретка.
Директор ММФ даје рецепт како да се избегне нови талас кризе. Он је толико очегледан, колико и тешко извољив. Лагар предлаже светским елитама да граде макроекономску политику узимајући у обзир подршку раста унутрашњег бруто производа. При томе централне банке треба да прибегавају нетрадиционалним мерама стимулисања економије Ипак најтеже је натерати инвеститоре да поверују да њихова улагања у реалну економију неће крахирати. За сада у контексту дуготрајне трубуленције тржишта они више воле да улажу у вечну валуту — злато.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















