Хашки трибунал се буди због Младићевог интервјуа

Интервју са Ратком Младићем, који је осумњичен за наводне ратне злочине, а који је  РТ  објавила пре две недеље, изгледа да је вест не само за јавност, већ и за један међународни орган који би  требало да буде највише свестан ствари које су се дешавале током рата на Балкану - Хашки трибунал.­

У најмању руку,  то је оно што РТ закључује из истраге о интервјуу и како је РТ дошла у посед  овог интервјуа,  а по налогу кривичног истражитеља Трибунала.

РТ ће наравно, у интересу правде, сарађивати са истрагом, мада чињеница да је такав важан део доказа недостајао у  материјалима Трибунала је донекле изненађујућа, поготово што интервју датира из 1995. и што га је направио један  западни ТВ канал .
Интервју са Младићем, бившим генералом  Војске Југославије, а касније и  Војске Републике Српске, је снимљен недуго након наводног масакра у Сребреници, а што је Трибунал дефинисао као геноцид. У њему је Младић изнео неколико озбиљних оптужби против мировних снага УН-а.

"Уместо да разоружају муслиманске формације, како су преузеле обавезу ... снаге Уједињених нација су претвориле те заштићене зоне  у терористичке и фундаменталистичке базе, које су вршили нападе према нашим селима и градовима ", рекао је Младић.

Генерал је  такође оптужио УН за кријумчарење оружја у наводно демилитаризовану зону.

"Понекад су чак  користили хеликоптере за ваздушни транспорт оружја из Ирана и других убојних средстава. Такав један хеликоптер смо прије два-три месеца оборили у рејону Жепе ", рекао је он.

Младићу, који је ухапшен у мају 2011, се суди у Хагу за ову епизоду и друге наводне ратне злочине. Он је поседњи истакнути србски лидер који треба да се суочи са овом судбином. Последњи југословенски председник Слободан Милосевић  је пет година седео у оптуженичкој клупи,  пре него што је умро у притвору Трибунала, док се председнику Републике Српске Радовану Караџићу суди у Хагу од  његовог хапшења 2008. године.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКСЈ) основан је 1993, када се још није назирао крај низу крвавих оружаних сукоба на Балкану. Савет безбедности УН је формирао орган да процесуира најтеже злочине почињене од стране свих зараћених страна.

Током 18 година свог постојања Трибунал је изазвао много критика. Суочио се и са тврдњама о пристрасности, које се заснивају на чињеници да је скоро 70% подигнутих оптужница издато против Срба. Његови најжешћи критичари називају Трибунал политички шоу, а не суд права.

Неке од пресуда МКСЈ-а се сматрају  зачуђујуће благим, као што је то био случај са босанским војним командантом Насером Орићем, коме је суђено за нападе на србска села и мучење затвореника, и осуђен је на само две године, а онда, по жалби,  потпуно ослобођен свих оптужби.

Ту је и критика због недостатка воље МКСЈ-а да истражи злочине почињене од стране не-Срба. Највише се писало о оптужбама за трговину органима који су узети од отетих Срба, за време и непосредно након рата на Косову. УН је истраживао овај злочин још 2004, али се о томе није довољно писало све до 2008, када је бивши главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте објавила књигу о њима.

Уопштеније, неки тврде, активности Трибунала нису служиле интересима помирења на Балкану. И Срби и Хрвати га, подједнако, гледају са подозрењем, и сумњају у интегритет Трибунала, а његове одлуке називају пристрасним, иако у случајевима када су укључене обе стране, правац наводне пристрасности би често био супротан, у зависности од тога са којом разговарате