Васпитни процес за европске дужнике
„Радна посета“ – тако се скромно назива у званичним саопштењима путовање у Хелсинки председника ЕС. Ипак, проблеме које треба да решава Херман Ван Ромпеј са властима Финске су веома озбиљни. Управо став Финске кочи одлуку да се Грчкој издвоји још једна транша финансијске помоћи. Главни циљ путовања председника Европе је промена те одлуке финских власти.
Транша од 109 милијарди евра у оквиру другог пакета помоћи Грчкој мора да буде одобрена од стране свих 17 чланица ЕУ. Ред је на Финску која размишља овако: Атина мора да да гаранције за кредит. Европски политичари ус разматрали ово питање прошлог петка, ипак нису успели да убеде Финску. Преговори ће се наставити средином септембра. За то време Грчка мора да заврши „технички рад“ на буџету за 2012.годину и на програму реформи. Да подсетимо да Хелсинки не може да спречи траншу од 8 милијарди евра. Средства се издвајају још из првог програма, који су одобрил ММФ и ЕУ у мају прошле године.
Проблем дугова се тиче не само Грчке. Сложна је економска ситуација у јужним земљама ЕУ, међу којима су Шпанија, Португалија, сада и Италија. А кочење преговора са Атином је изазвало бојазни да ће се криза проширити. Говорка се да се Грчка спрема да напусти еврозону. Истина, не треба у то много веровати, без финансијске помоћи партнера ЕУ грчку очекује банкрот 2012.године. Осим тога ни ЕУ не жели да је напусте проблематичне земље, сматра шеф Центра економских истраживања Василиј Колташов:
Помоћ земљама са великим дуговима – а ти дугови се увећавају, и поред строге буџетске штедње – фактички ради у интересима европског банкарског капитала. Односно, влада ЕУ помаже не толико Грчкој, колико банкама. И управо та ситуација изазива протест грчког друштва.
Наравно, незадовољство народа су изазвале и мере на које је била приморана грчка влада да би сачувала економију. Строга контрола је једини метод у овој ситуацији, убеђена је шеф катедре за европску интеграцију МГИМО Олга Буторина:
Једина могућа варијанта развоја догађаја је јачање контроле тога како држава која добија финансијску помоћ троши та средства. Друго – како се спроводе структурне реформе. Под тим се подразумева: смањивање пензија, продужетак пензијског узраста, смањење расхода за државни апарат.
Финансијска помоћ дужницима је привремена мера, говоре експери. У таквом стању проблематичне државе могу да држе баланс на граници провалије само неко време. Можда годину, или нешто више. Али то даје могућност проблематичним земљама да се науче да пореде приходе и расходе. Остаје да се надамо да ће Брисел успети да доведе васпитни процес до логичног завршетка.
- Извор
- Голос России, © коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















