Русија-Европа: где си, средња класа?

Трећи пут се под патронатом  председника Медведева одржава у Јарослављу Светски политички форум. Недавно се сазнало да Ангела Меркел неће доћи, јер је заузета проблемима еврозоне. Зато ће бити других познатих личности. Поред других ће доћи познати Збигнев Бжезински и шеф вашингтонског бироа Њу-Јорк Тајмс Девид Сангер, одговоран за објављивање информација ВикиЛикс, председник женског Центра политике безбедности Франсоа Ејсбур и министар Израела Софа Ландвер, шеф компаније Интеррос Владимир Потањин, чија се лична имовина процењује у 17.8 милијарди долара. У дискусијама о демократским институтима, богатим и сиромасима, глобалној безбедности, локалним конфликтима ће учествовати и шеф Института националне стратегије Русије Михаил Ремизов.

Навикли смо се да сматрамо да Русија има  другачије проблеме него Европа. Међутим, то је мит. Код нас је све то само заоштрено. Например, криза средње класе. На Западу је она почела почетком 1980-х година, када је крупни бизнис, заборавивши на интерес већине, почео да преноси производњу у Југо-Источну Азију и Кину. Много је радних места било изгубљено. Многим Европљанима су пали реални приходи. Свакако, то се компензирало кредитовањем,  што је убрзало глобалну  финансијску кризу. Раслојавање, поларизација друштва су били и у нашој земљи, где  су у условима нове економије нагло расли огромни капитали. Само  овде је криза средње класе попримила катастрофалне црте и замало није је  потпуно уништила.

Како је утицао огромни прилив миграната у Европу и у Русију на положај средње класе?

Миграциони ток у Европи је накада био повезан с потребама тржишта. Међутим, догађаји у Африци су променили мотиве миграције. У Русију и даље иду ради зараде. Међутим, дошљаци стварају исте проблеме као и у Европи: расте огроман притисак на инфраструктуру градова, на наш  начин живота. Главно је да смо се нашли у клопци јефтине радне снаге из Средне Азије, што уништава средњу класу.

У Русији су разрађени Основни правци пореске политике за 2012.-2014. годину, која, према мишлењу Михаила Ремизова, укида средњу класу. Ако они буду усвојени, богатством ће се сматрати месечни приходи од 60 хиљада  рубаља (2 хиљаде долара). Све изнад тога мора да се посебно опорезује. Међутим, према рачунима Светске банке, средњи приходи су 3500 долара. У Русији и у Европи таквих људи постаје све мање. Богаташи, како се сазнаје, могу и да пренеразе. Концерни Данон, Л’Ореал, Тотал, Ејр Франс (16 водећих француских компанија, предлажу да плаћају веће порезе ради решења проблема земље. Шта ће рећи о томе учесници форума у Јарослављу приликом разматрања теме «Богати и сиромаси: где је правда?»