Светионици ће показати Месечев пол

2014. године Русија ће после паузе од скоро 4 деценије обновити програме интензивног истраживања Месеца уз помоћ космичких станица.  Прво ће се упутити према Месецу Луна-Глоб – станица која је заправо систем орбиталног апарата и апарата за атерирање. Има времена да би се прецизирао број апарата, јер тежина станице већ превазилази норму. Међутим, чак и у условима строгих ограничења научници сматрају неопходним да монтирају на модулу за слетање два светлоснодиодних светионика.

Светлосни сигнали се широко примењују у космосу, нарочито последњих година, када су се појавили мањи лесерни светлосни диоди. Канали космичке везе  помоћу ласерних зрака нису подвржени сметњама и временским променама, без њих се већ не могу замислити системи спајања и навигације. Управо ће се навигацијом бавити светлосни диоди на Луни-Глоб, - каже научник Института астрономије РАН Александар Багров.

Главни задатак светлосних светионика је фиксирање тачног положаја апарата који слете на површину Месеца. Место слетања се може налазити једно километар од реалне тачке. Међутим, ако у станици има светионика, положај тачке, која зрачи светлост на површини Месеца ће  открити положај модула с толеранцијом 6 метара. Први светионик ће упутити зрак према горњој тачци месечевог неба. Када изнад апарата буде летео месечев сателит, он ће фиксирати светлосно зрачене. Други светионик ће бити упућен према Земљи.

Светлосни светионик ће омогућити да се прецизира систем коордимната на Месецу, што је неопходно ради састављања његових прецизних карата, јер на Месецу нема аналога Гринвичке опсерваторије, с којом би био повезан нулти месечев меридијан, - наставља Александар Багров.

Када се на слици месечевог пејзажа  нађе јарка тачка светлосног светионика, одмах ћемо схватити, у ком се месту налази модул за слетање. Ако месечев сателит буде направио неколико стотина обртаја око Месеца и код сваког фиксирао светионик, онда ћемо веома тачно да одредимо и положај месечевог пола, односно, најважније координате, која  омогућује да се сазна  положај на Месецу других објеката.

Светионик који гледа у месечев зенит,  ће пуштати беле зраке, а упућен Земљи зелене. Посматрачи ће га видети у телескопу као слабу звезду 9. величине. Технологија зелених ласера је добро одрађена, - истиче научник. Енергију ће светионици добијати не од станице, већ од сунчевих  батерија у виду цилиндричних чаша, у којима ће бити причвршћени светлосни диоди. Захваљујући томе што  модул слета близу  месечевог пола, нека ће страна цилиндера обавезно бити осветљена Сунцем.

Бирајући место за слетање, руски стручњаци нису случајно изабрали месечев пол, где није слетала ниједна станица. У високим месечевим ширинама у кратерима су пронађени  знаци присутности воде, додуше, за сада индиректни. Основни циљ Луне-Глоба је да је нађе, јер би вода обезбедила будуће месечеве досељенике кисеоником ради дисања и водоником као горивом за  ракете. Зато се вода може сматрати најважнијим ресурсом за освајање Месеца, које, ће, изгледа, почети од њених полова.