Под влашћу „Фауста“

Највероватнији кандидат за „Златног лава“ 68. Венецијанског филмског фестивала јесте филм Александра Сокурова „Фауст“. Нови рад истакнут руског режисера по познатој драмској поеми Гетеа приказан је претпоследњег дана престижне филмске смотре (8. септембра).

„Филм Александра Сокурова чекали су са нестрпљењем и примили врло бурно,“ – рекао је за „Глас Русије“ сведок венецијанске премијере „Фауст“ руски филмски критичар Валерије Кичин.

Име Сокурова је се стално помињало већ у прилично великом реду за акредитацију. Људи су чекали филм и нису се преварили. Сала је била дупке пуна. Филм су гледали у напетој тишини и што се ретко дешава, финални аплауз није престајао току веома дугачке одјавне шпице на екрану. Пријем је изванредан и мислим заслужен.

„Фауст је завршни четврти део филмске тетралогије коју је Александар Сокуров посветио истраживању природе власти. Јунаци претходна три филма – „Молох“, „Теле“ и „Сунце“ – биле су најодиозније личности у историји 20. века: Хитлер, Лењин и јапански цар Хирохито. По дубокој уверености режисера Фауст је такође био историјска личност, о којој су од 16. века почеле да се испредају легенде, преувеличавајући притом улогу непостојећег „кушача људског рода“.  Такозвана „ђавоља сила“ је само „покушај да се између човека и бога постави неки лик који би се после могао оптужити за све људске проблеме,“ – рекао је Александар Сокуров, објашњавајући замисао свог филма.

Све је у човеку, нема ничега ван граница човека, - убеђен је режисер. Сва одговорност је у човеку, све невоље су у човеку, нема никаквог ђавола, све се обавља човековим рукама. Људи треба да обрате пажњу на то да нема доње границе – она још није одређена – докле човек не би могао да падне.

Од скоро 50 филмских дела Александра Сокурова „Фауст“ је вероватно филм због којег је он највише патио. Рад на њему је трајао преко две године и повезан је с мноштвом тешкоћа стваралачког и нестваралачког карактера: на пример, озлоглашено лоше финансирање је више пут заустављало напредовање пројекта. Није било једноставно наћи ни природу – на крају је у околини Прага „саграђен“ средњевековни немачки град, а симбол свега надвременског, вечног, били су фантастични пејзажи Исланда, по чијим ледницима Фауст одлази у финалу филма.

Једино што од почетка није изазивало никаква питања јесте то да ће филм снимати на Гетеовом језику и да ће у њему играти немачки глумци. „Гете је неостварив без немачког језика, - сматра Александар Сокуров, - исто као што би без Гетеа у многоме била неостварива књижевност Старог света.“ „Мислим, - истакао је режисер, - да ни Пушкина, ни Достојевског, ни Толстоја, можда ни у Русији не би било у оном облику у којем их познајемо, да није било те „летвице“ – Гетеовог „Фауста“. Да ли ће филм Александра Сокурова подићи летвицу 68. Међународног филмског фестивала, биће јасно већ 10. септембра кад ће жири фестивала донети своју одлуку.