Падне ли евро, пашће и ЕУропа

Меркелова је, узнемирена изјавом њеног замјеника Филипа Реслера да „не би требало да буде забрањено размишљати” о начинима за рјешење кризе у еврозони, укључујући могућност „контролисаног банкрота”, тржиштима поручила:

„Рекла сам – ако евро пропадне, пропала је и Европа. То се односи на тренутну ситуацију и зато би сви требало да пажљиво размисле прије него што почну да говоре. Нису нам потребни нови поремећаји на финансијским тржиштима јер је неизвјесност већ довољно велика.”

Маркелова је у радио-интервјуу рекла да Европа чини све што је у њеној моћи да избјегне грчки банкрот и позвала политичаре своје коалиције да пажљиво бирају ријечи како би се избјегло узнемиравање финансијских тржишта.

Упитана да ли би банкрот Грчке значио крај евра, она је одговорила: „Користимо сва оруђа која су нам на располагању да то избјегнемо.”

Називајући европске изазове „историјским”, Меркелова је додала да треба учинити све како би се еврозона очувала „јер би веома брзо видјели домино ефекте”.

Меркелова и француски предсједник Никола Саркози разговарали су у понедељак телефоном, а за данас је путем конференцијског линка заказано конферисање и са грчким премијером Јоргосом Папандреуом.

Амерички предсједник Барак Обама изјавио је групи шпанских новинара да лидери земаља еврозоне морају тржиштима да покажу да преузимају одговорност за кризу. Слабости глобалне економије трајаће све док се проблеми не ријеше, рекао је он, додајући да су проблеми Шпаније и Италије озбиљнији од грчких.

Тржишта са великом извјесношћу очекују банкрот Грчке. Атина је у међувремену саопштила да има готовине за само неколико недеља и да – уколико не добије нову траншу кредита од осам милијарди евра – у октобру неће моћи да исплати плате и пензије.

Повјерење тржишта 17-члане зоне доживјело је додатни удар јер Италија мора да исплати највиши принос на своје петогодишње државне обвезнице од како је ушла у еврозону 1999.

Шеф „Фијата” упозорио је да систем евра „може да искочи из шина” уколико лидери ЕУ не успоставе контролу над кризом.

У Италији полако губе наду да ће Кина ускочити у помоћ куповином државних обвезница, што је Рим тражио и око чега се званично преговарало.

Кинески лидери неколико пута су понављали вербалну подршку Грчкој, Португалији и Шпанији, али ријечи охрабрења до сада нису пропраћене неком спектакуларном акцијом.

Кина је почетком године држала тек седам одсто државних обвезница чланица еврозоне, пише француски економски лист „Трибун”.

Тржишта су нервозно реаговала на дебате међу њемачким политичарима поводом Грчке и њене могуће суспензије из зоне евра.

Главни економиста „Ситигрупа” Виљем Буитер изјавио је да би излазак Грчке био „финансијска и економска катастрофа” како за Атину тако и за преосталих 16 чланица. Такав корак имао би озбиљне економске последице и политичке импликације за читаву ЕУ и за глобалну привреду.

„Чим би Грчка изашла, тржишта би се усмjерила на земљу, или земље, које би биле следеће”, каже Буитер.

Маркелова је рекла да ће еврозона тек 2013. имати одговарајуће процедуре, када се успоставе стални механизми рjешавања криза.

Њујоршка берза на отварању није забiqежила значајнија помijерања вредности акција због опреза инвеститора изазваног европском кризом.