Судбина Гадафијевог злата

Судбина либијског злата брине чланове Прелазног националног савета, исто као и место где се налази сам Моамер Гадафи, говори Карлос Нуњјес, дописник са Блиског Истока.

По оценама Фајненшл Тајмса, датум у марту 2011. године, Либија се налази међу 25 највећих поседника златних резерви. Оне износе скоро 144 тоне скупоценог метала у вредности већој од 4,5 милијарде евра. За разлику од других лидера који су смештали своје златне резерве у банкама Лондона, Њујорка или Швајцарске, Гадафи је одлучио да их чува у својој земи. Зато су небројена богатства избегла међународни ембарго, успостављен на све улоге Моамера Гадафија у Међународној банци.

Важно је појаснити да према информацијама из извора у Међународном монетарном фонду од марта 2011. године, реална количина злата може да буде већа, али говорићемо о званично декларисане 144 тоне. Званично то злато је прошло кроз Централну Банку Либије, која је била потчињена самом диктатору. У крајњој линији, у месецима који су претходили конфликту. Чим се он разбуктао, златне резерве су биле превезене јужније од града Себуа на границу са Чадом и Нигеријом, како би се лакше превезле у другу земљу у случају копнене интервенције или, како се то заиста десило, у случају губитка контроле над основним градовима земље.

Знајући реално стање ствари, изазива само чуђење изјава Централне Банке Либије, чији руководилац Касем Азуз тврди да је у месецима револуције Гадафи продао око 20% златних резерви. Тачније, тобоже у мају Гадафи је продао 29 тона злата, за милијарду и 4 милиона евра. Како је писао тих дана шпански Ел Паис, Он је то учинио како би платио чиновницима њихову очајничку тежњу да спасу његов режим. Судећи по другим верзијама, продаја злата се објашњавала жељом да се створи плаћеничка армија паралелно устаничким снагама, како би у наредним месецима могла да се супротстави устаницима и приликом губитка контроле над земљом, да се у борбу укључе јединице у целини састављене од најамника.

Руководилац Централне банке Либије Касем Азуз изјављује да је злато било продато у априлу-мају. Чланови ЦБ говоре да је оно било извезено по једним подацима у Тунис, по другим у Нигер. Прелазни национални савет који се тренутно налази у Триполију, не крије жељу да нађе како самог Гадафија, тако и златне полуге.

Како би се злату ушло у траг, од велике су важности информације о загонетном каравану аутомобила у једном од којих је, како се сумња, Гадафи побегао из земље. У једном од својих јавних наступа ове недеље Гадафи ту чињеницу пориче. Министар иностраних послова Нигера Мохамед Базум такође је порекао ову информацију за време посете Алжиру. Он је изјавио да у саставу каравана Гадафија није било. Претпоставља се да је у њему могао да превози злато и лидер устаника Туарега из Нигера Гиза Аг Була. Што представља јасан доказ тесних Гадафијевих веза са лидерима Нигера. 7. септембра лист Ла Вангуардиа је објавио чланак у којем се наводе докази тесних веза између десетине либијских официра на челу са шефом безбедности Моамера Гадафија Абдалом Мансуром Даом и Агалијем Аламбом који је врбовао нигеријске плаћенике.

Тако је највероватнија верзија која објашњава судбину либијског злата стварање плаћеничке армије и јачање сопствене безбедности. По мишљењу бившег руководиоца ЦБ Либије Фархата Бенгдара, који је дао интервју италијанском листу Коријере де ла Сера, златне резерве Либије много су веће од званичне цифре и процењују се скоро на 7 милијарди евра. При чему Гадафи намерава да их искористи ради поткупљивања племена и плаћања војника за сопствено обезбеђење, као и за то да сеје хаос у земљи.

Како би се ушло у траг либијском злату, треба прво ући у траг самом Моамеру Гадафију, Фархат Бенгдар сматра да Гадафи може да настави да се скрива захваљујући свом штиту од много милијарди долара. Мада чак хватање самог Гадафија може да не осветли тајну његовог злата. Као и многи диктатори, он уме поуздано да чува своје тајне. Између осталог, ове тајне може да чува и бескрајни песак Сахаре, који поузданије од било које банке моће да крије небројене ризнице. Како сматрају посвећени, за боља времена.