Канта за смеће

Сједим тако једне вечери испред бирца у којем радим и посматрам пролазнике. Има их више него обично. Разлог томе је највјероватније ''мејн ивент'' овог мјеста. Спортски! Под заставом, наравно... Немојте ме погрешно схватити, немам ништа против спорта! Напротив! Сматрам да је спорт добар. У здравом тијелу здрав дух!

Имам пар гостију у башти и то је то. У сусједним кафанама баште су препуне, но то је друга прича. У сваком случају вече као и свако друго. Досадно и спарно. На столу је као и сада, беванда за случај да се насекирам, на радију је неки блуз, али се једва чује. Момци из сусједне кафане завијају како љуби дечко са Балкана. Мислим да им је намјера да их чују и требе у Норвешкој. И тако уз пратњу хора “Балканских дјечака” циркам и посматрам природне љепоте овог града док шетају тротоаром.

Пажњу ми је привукао неки ћелави лик који је у ходу ексирао флашицу природне изворске воде. Препуне витамина, минерала и осталих корисних материја. Звијерао је око себе са празном пластичном флашицом у руци и угледавши велику травнату површину која је лежала између нас, попримио је израз лица као да је баш то оно за чим је трагао - зафрљачио је флашицу на по' траве и продужио даље као да се ништа догодило није.

Зар је могуће да нико није примјетио? Или још горе, да никоме не смета? Па, јебена канта је три метра испред тебе, коњу један ћелави! Баци човјек смеће на по' ливаде и то тако као да баш ту треба да се баци. И ником ништа... И сад ћу ја морати устати и покупити то смеће.

Е, ћелави, ћелави, а глумиш финоћу некидан у канцеларији.

Пази, матере ти, што људи блену сад у мене!

Виде ове брадате будале што скупља смеће по улици!

Јеботе, па испаде ја луд... Ако! Ко вас јебе, можда нешто и сконтате из свега овога! Најбитније је да се застава вијори! Ово захтијева још једну беванду...

Н. Глувајић