Јужни ток: корист која се не сме испустити

Споразум акционара о морском делу гасовода „Јужни ток“ потписан је на инвестиционом форуму у Сочију. Главни учесници пројекта: Русија, Италија, Француска и Немачка – изашли су на нови ниво његове реализације.

На основу потписаног документа оснива се компанија South Stream Transport. Управо она ће одговарати за изградњу морског дела „Јужног тока“. Цев ће почињати у руској луци Новоросијск и по дну Црног мора доћи ће до бугарског града Варне. На територији Бугарске гасовод ће се поделити. Северни крак ће кроз Србију, Мађарску и Словенију доћи до Аустрије, а јужни – до Италије. Планирано је да се кракови саграде у Хрватској, Македонији, Грчкој и Турској. На тај начин ће пројекат заједно са „Северним током“ који води по дну Балтичког мора – у потпуности покрити енергетске потребе Европе, што одмах укида проблем такозваних гасних ратова с Украјином, рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ генерални директор Института за националну енергетику Сергеј Правосудов:

Планирани капацитет „Јужни ток“ износи 63 милијарде кубних метара годишње. Капацитет „Северног“ који је већ пуштен у погон износи 55 милијарди. Они ће заједно затворити украјински транзит. Планирано је да се „Јужни ток“ пусти у погон 2015. содине и после тога ће украјински систем за пренос гаса моћи да се преда у старо гвожђе, јер више никоме неће бити потребан.

Изгледа да званични Кијев већ разматра такву варијанту. Раније је премијер министар земље Николај Азаров изјавио да су власти незадовољне тиме како ГТС користе Европа и Русија и да су спремне да размотре питање његове конзервације. Раније је председник Виктор Јанукович предложио Москви да се одрекне пројекта морске деонице „Јужног тока“ и да цев положи преко територије Украјине. Све су то симптоми панике, сматра стручњак Андреј Мешчерин:

То је отворено провокативна политичка изјава. Свим стручњацима је сасвим јасно да је један од циљева изградње „Јужног тока“ управо да се гас пусти мимо њих. И ако га поново пустимо преко украјинске територије, који је смисао? Тада се све доводи до апсурда, троши се огроман новац и проблеми се уопште не решавају. Европа не добија нове количине гаса, не смањују се ризици конфликата с Укарјином. Који је онда смисао тога?

Један од главних аргумената Кијева јесте то да ће изградња подводне деонице тока – а она износи 900 километара – бити прескупа. Међутим, то је отворена шпекулација и учешће у пројекту водећих светских играча треба да расеје све бојазни, истиче Сергеј Правосудов:

У томе не учествује само Гаспром, већ италијанске, француске и немачке компаније. Оне одлично умеју да броје новац. Обављене су консултације с банкама, а оне неће потписати пројект који доноси губитак. Односно, он је исплатив и користан.

У документу који је потписан у Сочију усаглашени су удели међународних учесника. Италијански Eni, немачки Wintershall (кћерка концерна BASF) и француски EdF (Elektricite de France) поседоваће укупно 50% акција. Других 50% остаје Гаспрому. Главни извршни директор „Јужног тока“ Холанђанин Марсел Крамер је изјавио да иза реализације пројекта не стоји само „његова стратешка важност“, већ и „комерцијална корист која се не сме испустити“.