Борба против терора: с речи на дела

За 10 година после 11. септембра 2001. године терористичка претња свету се није смањила, не само то, постала је још већа. Ово је у Њу-Јорку изјавио министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров на седници Глобалног контратерористичког форума под покровитељством ОУН.

Форум је отворен приказивањем филма, који је снимила Американка чија је мајка погинула за време терористичких напада 09.11. На филму су сакупљена сећања људи, који су изгубили рођаке и пријатеље у експлозијама у Њу-Јорку, казивања настрадалих у другим терористичким актовима по целом свету. „Оно што смо видели само потврђује потребу за нашим сусретом,“ истакла је државни секретар САД Хилари Клинтон. По њеним речима, данас је главно ујединити напоре у борби против нових екстремистичких претњи и започети конркретне радње оставивши по страни бесконачне празне разговоре. Тероризам је заиста постао глобална појава. Ниједна земља сад не може да дозволи себи да се бори с овим изазовима понаособ или  да остане по страни од ове борбе. Међутим, главна компонента овог отпора засад није присутна, изјавила је она. Управо зато нови форум није просто актуелан, већ је од животне важности. Посебну захвалност, истакла је Клинтонова, заслужује Сергеј Лавров, који је први покренуо ову тему пре две године.

За Русију је тема терористичке претње није важна само као унутрашњи политички проблем у вези с Кавказом. Скорашње извођење америчке војске из Авганистана такође изазива забринутост Москве. Стручњаци звоне на узбуну: добивши слободу авганистански талибани ће највероватније кренути на север, према Русији. Не само то, они већ активно оснивају центре за врбовање нових следбеника глобалног џихада на територији суседних земаља – Киргизије, Узбекистана и Таџикистана. Све ово сведочи да напори међународне заједнице на ликвидацији терористичке претње очигледно нису довољни, изјавио је Сергеј Лавров.

За неколико година под покровитељством ОУН је формирана широка инфраструктура антитерористичке сарадње, започет је системски рад на формирању и ширењу стандарда у овој области. Међутим, без обзира на постигнуте резултате ризик од тероризма се није смањио. У први план је изашла делатност аутономних групација, које се пре свега баве регрутовањем и врбовањем нових екстремистичких елемената, коришћење све оштријих регионалних конфликата, посебно у ситуацији продубљавања либијске кризе, опште дестабилизације стања на Блиском Истоку.

Први председавајући на форуму постале су САД и Турска. Председавање на њему мењаће се по систему ротације. Осим Русије у састав нове организације је ушло 29 држава, као и земље ЕУ. Међутим, делегати су одмах изјавили да не намеравају да ограниче учествовање на форуму и да предлоге могу износити не само земље, већ и регионалне организације. Прво ће у структури форума бити основан координациони комитет на стратешком нивоу, пет тематских и регионалних радних група на стручном нивоу и мало административно одељење, које ће се прво налазити у САД.  Очекује се да ће радне групе концентрисати своју пажњу пре свега на проблемима кривичне јустиције и владавине закона, супротстављању екстремизму с применом насиља, пружање антитерористичке помоћи у три региона – Северној Африци, Афричком Рогу и Југоисточној Азији. Учесници на седници изразили су намеру да оснују први вишестрани центар за припрему и истраживање у региону Персијског залива. Усвојена је декларација за борбу против тероризма и владавину закона. На њој су све државе подржале идеју пружања помоћи земљама које излазе из режима ванредне ситуације, која је тамо тренутно на снази. Планирано је да се у ову сврху издвоји 75 милиона долара.