Прогнозе Михаила Ломоносова

Русија ће расти захваљујући континенталном делу у Северном Леденом океану, попуњаваће своју флоту ледоломцима и јачаће сарадњу и међусобну помоћ с арктичким земљама. Зато што се Крајњи Север може освајати и развијати само у кооперацији. О овоме су говорили учесници на другом Међународном форуму „Арктик – територија дијалога“, који се одржава у Архангелску, граду на северу Русије, који се назива „капијом Акртика“. Пре 300 година у Архангелској губернији је рођен Михаил Ломоносов – први руски научник – проучавалац природе, знаменити енциклопедиста, оснивач Московског универзитета. Њему припадају познате речи: „Русија ће расти захваљујући Сибиру и Северном океану“. Његове прогнозе се остварују.

Према Арктику су сад уперени погледи десетина земаља. Јасна ствар, јер регион у својим недрима чува најмање 90 милијарди барела нафте и преко 47 билиона кубних метара гаса, а да не говоримо о минералима и рибном богатству.

За решавање територијалних спорова Арктика постоји конвенција ОУН о морском праву, која јасно прописује разграничење простора. Земља која је ратификовала конвенцију треба да докаже своје претензије, да потврди да су територије приобалног копна наставак геолошких структура копна ове земље. Русија је поднела молбу ОУН за утврђивање нових граница свог копна, које превазилази границе зоне од 200 миља, утврђене конвенцијом. На основу арктичких експедиција и истраживања руски стручњаци су доказали: подводни гребени Ломоносова и Мендељејева у Северном Леденом океану јесу наставак континенталног дела земље. Арктичко копно, које се граничи с руском економском зоном јесте потопљени континентални масив, објаснио је на форуму у Архангелску потпредседник Руске академије наука Николај Лавјоров.

Један од најважнијих задатака данас представља очување еко-система региона. Индустријско освајање арктичких пространстава не сме имати последице по екологију. Осигуравање безбедности приликом експлоатације и транспорта нафте на Арктику треба да постане кључни приступ у његовом освајању изјавио је председник Руског географског друштва, министар за ванредне ситуације Русије Сергеј Шојгу.

Биће створен комплексни систем за мониторинг, спречавање и санирање последица ванредних ситуација природног и техногеног карактера у арктичком региону. Између осталог, планирано је отварање 10 комплексних спасилачких центара за случај несреће.

Осим тога, Русија и даље шири своје саобраћајне капацитета на Арктику. До 2020. године у земљи ће бити направљена 3 атомска и 6 дизелно-електричних ледоломаца. То ће омогућити да се врши транспорт робе Северним морским путем (СМП) у току целе године. Очекује се да Русија у најскорије време усвоји закон о регулисању пловидбе Северним морским путем. Премијер-министар Русије Владимир Путин је говорећи у Архангелску рекао да је могуће да ће то бити учињено до краја 2011. године.

Арктик се често назива „хладним домом Европе“. Учесници на форуму – представници 20 земаља – намеравају да га заједничким напорима учине гостољубивим, топлим и чистим.