Можемо ли се љутити на огледало?

Како је већ саопштено, ових дана америчка рејтинг агенција Стандард енд Пурс спустила је за један степен дугорочни рејтинг Италије са даљом негативном прогнозом. Као одговор на то премијер Силвио Берлускони је изјавио да је дата одлука донета на основу новинских чланака. Он је довео у сумњу чисте намере агенције, изјавивши да у њеном деловању има политичких мотива. Са своје стране Стандард енд Пурс је нанео наредни ударац, објавивши смањење кредитних рејтинга и прогноза за 15 италијанских банака и финансијских компанија одједном.

Шта је то — рат финансијских експерата и политичара? По мишљењу познатог немачког економисте Макса Ота, тако и јесте. У интервјуу за радостаницу Дојчландфунк он је назвао поменуту одлуку агенције Стандард енд Пурс нескривеном интригом, која стоји на ивици економског рата. По речима научника, ако Америци, чији је буџетски дефицит два пута већи од италијанског, дају највиши рејтинг, а Италији, напротив, смањују, овде већ нешто има.

Европски експерти све гласније споре колико је Берлускони у праву. Да, буџетски дефицит у Италији није толико велик — 4%. Али државна задуженост је достигла већ 2 трилиона евра, и италијански бизнис у својој маси је престао да генерише профит. Највећа авиокомпанија Алиталија, рецимо, послује са губицима и Италијани покушавају да је ослободе. Прехрамбени гигант Пармалат већ 10 година фалсификовао је извештаје, скривајући огромне губитке. И све то, по речима штампе, дешава се у контексту ”мафионзног начина живота” и ”престарелог Казанове” који се упорно држи за фотељу шефа кабинета. У таквим околностима, упозоравају експерти, Италија треба да се плаши више не грчког, већ либијског сценарија.

Између осталог, што се тиче Грчке, рејтинг агенција Мудис смањила је ових дана кредитни рејтинг за 8 грчких банака одједном и то за 2 степена. Истовремено смањила је рејтинге два француска гиганта — Сосијете Женерал и Кредит Агрикол. Швајцарски Неу Цирихер Цајтунг цитира ових дана речи директора Хамбуршког института за међународну економију Томаса Штраубхара о томе да је неопходно лишити утицаја агенције које су у првом реду америчке. Оне, сматра професор, сасвим су неупотребљиве за Европу и представљају претњу по њену стабилност. Европски медији наводе шалу да је директни конкурент америчких рејтинг агенција само Пентагон: он може да избрише са лица Земље читаве државе помоћу бомби,а агенције чине исто, смањујући земљама кредитне рејтинге.

По речима Андреа Сапира, професора економије Слободног бриселског универзитета, рејтинг агенције у периоду пре кризе су ћутале, и за то су их праведно оптужили. Сада оне не престају да доносе лоше вести. У многоме то је повезано са тиме, сматра Сапир, што владе не излазе на крај са кризом. Са њим се делимично слаже немачки колега Волфганг Франц, професор универзитета Манхајма и шеф немачког Експертског савета за анализу економског развоја.

Наравно, за време финансијске кризе 2008. године рејтинг агенције нису се прославиле. Оне су, на пример, поставиле неким активима рејтинг ”Три А”, мада је у суштини се био само привид. Али треба признати да агенције оцењују земље у целини. Њихови аналитички подаци се одликују отвореношћу. И оне могу да доносе самосталне одлуке. Јер једна од њих је, у крајњој линији, смањила кредитни рејтинг САД. Тако да се не бих сагласио са тврдњом о тобоже злурадим америчким експертима који данас анатемишу величанствену италијанску привреду.

У принципу, сви експерти се слажу да се не треба слепо уздати у рејтинге. Али док политичари буду били немоћни пред кризом, агенције ће наставити да играју улогу огледала. Према пословици, не можемо се љутити на огледало ако је лице криво. Није ли криво само огледало, време ће показати.