Одскочна даска за имигранте

Акцију чишћења Лампедузе и слање имиграната из Северне Африке у домовину италијанске власти су спровеле муњевито. На месту кампа где су били смештени дошљаци, остале су тињајуће главице. Тако су острвљани отпоздравили избеглице, који су им досадили више него горка репа. Није тешко разумети их: само последњих месеци преко Лампедузе продефиловало је преко 50 000 људи. Са својим обавезним сателитима — антисанитарним условима и ситним криминалом, а број локалних становника не премашује 6000.

Острво није једина капија у континенталну Европу. Беже и преко Сицилије, Малте, Корзике, Шпаније, Грчке. Стижу из Сомалије, Еритреје, Етиопије, Ирака, Сирије. Власти ЕУ, огрезле у проблемима дужничке кризе, с времена на време чине млаке кораке на ублажавању ситуације. Али ништа кардинално не предузимају.

Недавни покушај комесара ЕУ за унутрашње послове Цецилије Малмстрем да централизује проблем наишао је на жесток отпор Немачке, Француске и Шпаније. Оне нису пожелеле да дају своја овлашћења за регулисање прилива странаца Бриселу. Зато земље ЕУ решавају проблем ко како уме. Већина се труди да нађе правну зачкољицу, како би одбила дошљацима давање азила и дозволе за рад. После чега их шаљу тамо одакле су стигли. Или им дају привремену дозволу боравка, трудећи се да их отпрате суседима.

У Грчкој, по саопштењу локалних медија, поступили су још оригиналније. Тамо су почели да копају јарак дуж турске границе. Размере објекта задивљују: 120 километара дуг, 30 метара широк, седам дубок. Уз то ров има и другу функцију: одбрамбену: односи са Турском су далеки од храмоничних.

Грчки војници труде се да пресретну мигранте приликом преласка границе и без одлагања да их пошаљу у камп. Тамо није баш слатко — у ћелији су људи набијени као сардине. Прваљи душеци, одвратна храна, изолација од спољног света допуњује слику. За комфорније услове Атина из јасних разлога нема новца. Па и већина избеглица разматра Грчку, између осталог као и Лампедузу или Малту, као одскочну даску за пролазак у континенталну Европу.

Европски експерти за проблеме избеглица нуде различите рецепте решавања проблема. Осим пооштравања репресивних мера износе се идеје да се ликвидирају финансијски стимуланси за придошлице из региона где влада беда. Други се залажу за селекцију: да се пуштају само стручњаци. Трећи за ограничење рока боравка на територији ЕУ. Покушаји Брисела да узме овлашћења за регулисање миграције од земаља алијансе суочи се са ветом Немачке, Француске и Шпаније. Шта мисли руски стручњак — шеф сектора за политичке проблеме европске интеграције Европског инситута Сергеј Уткин?

Ситуација није безнадежна. Ускоро треба да буде осигурана већа усаглашеност у политици земаља ЕУ у области миграције. Мислим да ће се прогрес појавити негде током наредне године. Рећи да ће то у наредних годину-две-три то бити питање број један које ће постати одлучујуће за будућност ЕУ — за то не видим основе. Наравно, неће бити ситауције да земље чалнице у принципу не могу даизврше никакав утицај на миграциону политику. Оне ће задржати своје полуге утицаја. Али степен усаглашености ће се увећати. При чему неће се обавезно увећати посредством предаје овлашћења Бриселу. Довољно је договорити се о нормама које ће се на нивоу земаља чланица поштовати једнако.

Влада Италије обећала је напаћеним становницима Лампедузе да од сада више никог туђег осим туриста неће видети. Али људи не верују. Нико други до Силвио Берлускони је још у марту дао часну реч да ће очистити острво. Али дошљаци на својим чамцима наставили су да се пробијају на Лампедузу. Зидови, ровови, бодљикава жица, хеликоптери — шта још остаје у арсеналу европских власти?