Руско-француска филмска академија или план Буке-Лунгина

Нови пројекат који је направљен у културној сарадњи Русије и Француске — руско-француска филмска академија, коначно започиње са радом. Иницијатива рођена 2010. године, током овог лета званично је потврђена билатералним споразумима и већ у октобру академија намерава да објави први конкурс за руско-француски филмски производ.

Филмска академија има два творца и два копредседника. То је познати руски филмски режисер Павел Лунгин, који од 90-их живи и ради не само у Русији, већ и у Француској. И то је чувена француска глумица Карол Буке, која по мишљењу Лунгина поседује пословна својства непоходна за нову улогу — она уме да отвара потребна врата. Мадам Буке, између осталог, то и не пориче: Ако треба опседати кабинет продуцента и не пуштати његовог газду док не буде дат новац, ја сам спремна да то чиним.

Руско-француска филмска академија није школска установа, мада се планира да ће један од праваца њене делатности бити размена студената филмских школа и проучавање филмског наслеђа две земље. Највише је то савез истомишљеника, тачније академија у старогрчком схватању ове речи. Она је формирана како би се у Француској популарисао руски филм, а у Русији савремени француски филмови, али најважније је стварати копродукцију. Објашњавајући зашто су за копродукцију бољи француски филмски радници, Павел Лунгин примећује: Француска се успешно бори против америчке глобалистичке културе, улажући прилично средстава у стварање независних националних кинематографија.

То наравно није бизнис-пројекат, то је културни пројекат — прецизира Павел Лунгин идеју филмске академије. И ја бих хтео да то постане некаква школа за младе: за младе продуценте, који би видели шта значи радити са европским субвенцијама, са фондовима, како се прави буџет филма из мозаика европског финансирања и слично. И за младе режисере, који треба да постану свесни да нису Бодлери и Рембои, не некакви безумни песници, да они треба да се уклапају у прилично строге оквире.

Руско-француска академија се ослања са једне стране на руски Фонд подршке кинематрографије, а са друге на Национални центар кинематографије Француске. Оба су спремна да учествују у реализацији стратешких планова Лунгин-Буке. Треба да испунимо за сада још полупразну шкољку реалним смислим и садржајем, говори Павел Лунгин, говорећи о намерама ”академика”.

Наравно, одржаваће се сусрети са дистрибутерима, биће конкурс синопсиса и сценарија, као и радионице њиховог писања, а билатерална комисија ће одабрати најбоље. Желео бих да буду одабрана три-четири квалитетна пројекта и да свако има од почекта два кума — руског и француског продуцента, који би од почетка уводили пројекат у живот.

Међу онима који су већ спремни да учествују у раду филмске академије је француски режисер Режи Варније. У Русији је он посебно познат као аутор руско-француског филма Исток-Запад, у којем је играла звезда француског филма Сандрин Бонер и Кетрин Денев. Своју улогу академика Режи Варније види на следећи начин: Највероватније ћу постати мотор који треба да помогне руско-француском возу да се креће по новом колосеку.

Руско-француска академија није једини међународни пројекат филмских радника Русије. Нешто раније, али такође ове године, направљена је слична руско-немачка филмска академија и потписан је руско-италијански споразум о копродукцији. Коначно, ове године Русија је постала члан фонда  Eurimages, утврђеног у Савету Европе управо за подршку копродукција и дистрибуције европског филма у европском простору. У том погледу данашња филмска политика Русије чини се председнику руско-француске филмске академије Павелу Лунгину најоправданијом: руски филм, уверен је режисер, представља део европске кинематрографије и подудара се са њом ментално.