Меркел је убедила, али није победила

Немачки парламент је одлучио да повећа национални удео у Европском фонду стабилности. „За“ је гласала већина посланика доњег дома. Међутим, стручњаци су уверени у то да мере које се предузимају нису довољне за спасавање еврозоне.

Берлин остаје највећи донатор периферних земаља у кризи. Након усвајања исправки удео Немачке у Европском фонду за финансијску стабилност (ЕФФС) биће повећан од 123 до 211 милијарде евра. На дневном реду је повећање целог фонда до 780 милијарди евро. Међутим, и тај новац може бити недовољан – рекла је за „Глас Русије“ економиста Јелена Туржанска:

Само повећање износа стабилизационог фонда није ефикасно. Повећање од 300 милијарди или до 2 билиона, како се разматрало – није довољно. И то је у принципу неправилно. Овај начин претпоставља даље рефинансирање дугова. Односно, проблематичним земљама се поново дају транше уз неке строге мере штедње. Односно, неће бити пораста БДП, већ ће само расти државни дуг.

Заиста, средства потребна за рефинансирање иницијатора кризе – Грчке – процењују се на 400 милијарди евра. А државни дуг Италије износи 1,9 билиона евра и по оценама стручњака, неће моћи да га смање чак ни мере владе, које су недавно одобрене. У овој ситуацији Париз је поздравио одлуку немачког Бундестага. Тамо је изјављено да је учињен још један корак на путу ка спасењу еврозоне. Политичари очигледно не схватају да је поновно издвајање новца привремено одлагање краја, уверен је руски финансијски аналитичар Игор Николајев.

Треба имати у виду да економија више није иста – то није економија у порасту, у којој се стварају приходи довољни за отплату дугова. Пре нешто више од годину дана ситуација није била критична. Али сад је у истој овој Италији практично већ завладала рецесија. Где набавити новац у таквој економији у паду? Искуство САД показује да је то пут у ћорсокак. Покушавамо да пронађемо нова средства, која у ствари такође нису обезбеђена, бацамо их у пећ кризе, а ситуација се од тога само погоршава.

С тако песимистичким оценама не слаже се економиста Алексеј Осин. По његовим речима, ширење капитала фонда за стабилност заједно с активностима ЕЦБ моћи ће да заустав колапс еврозоне:

У принципу, ове резерве су ако се пође од историјске праксе, врло значајне. Такође треба узети у обзир фонд европског механизма стабилности, који ће почети с радом 2013. године. Истовремено се стимулише економија захваљујући каматним стопама ЕЦБ приликом откупа облигација на отвореном тржишту. Воде се разговори о томе да се изврши пореско стимулисање економије. Механизми су створени. И ове шеме омогућавају да се у потпуности обезбеди евентуално „спотицање“ у погледу државног дуга. Међутим, ово „спотицање“ опет зависи од самих Европљана.

У сваком случају, главни начин за борбу против кризе еврозоне није монетарни, уверен је Игор Николајев. Европа треба да пређе на радикалне мере, између осталог – треба напокон да се одлучи за дефолт Грчке:

У ствари, сви се плаше да може започети ланчана реакција. И треба се трудити да до ње не дође. Ево на шта треба да буду усмерени сви напори. По мом мишљењу, кад се одлука доноси свесно, строго, у односу према истој овој Грчкој, ма колико парадоксално то било, смањује се вероватноћа такве ланчане реакције.

Стручњаци указују на врло битан моменат – по коју цену су власти Немачке успеле да издејствују усвојене исправке. У току последњих недеља канцелар СРН Меркел скоро није силазила с екрана телевизора и давала је једну строгу изјаву за другом. Међутим, за Меркел и њену партију, истичу стручњаци, ова победа може бити Пирова, уочи предстојећих избора.

По угледу на Немачку за проширење фонда стабилности гласали су главни донатори еврозоне – Француска, Аустрија, Белгија и Финска. У октобру ће се исправке разматрати у парламентима Холандије, Португалије и Словачке. Међутим, у самој Грчкој, у којој се ових дана у инспекцији налазе представници ЕУ, ЕЦБ и ММФ изгледа да нису спремни да стегну каиш. На улицама и даље трају масовне акције протеста, а влада с тешкоћом успева да спроведе кроз парламент мере за смањење државног дуга.