Права Срба нико не помиње
Током мог боравка у Црној Гори видио сам да се води рачуна о положају Албанаца и Рома али се не говори о положају Срба који овдје живе, рекао је "Дану" чувени борац за грађанска права из Сједињених Америчких Држава Џејмс Мередит.
Човјек који је 1962. године постао свјетски познат као први Афроамериканац који је изборио право да студира на Универзитету Мисисипи до 20.октобра борави у Црној Гори, гдје ће имати серију предавања о правима мањина и народа и механизмима њихове имплементације. Мередит сматра да Црна Гора, као просторно мала држава, лако може ријешити проблеме са којима се сусреће, тим прије јер не постоји никаква пријетња Црногорцима као етничкој заједници.
~Како оцјењујете тренутно стање у Црној Гори?
- Сви причају о економској ситуацији. Не знам колико је то тачно, али речено ми је да је просјечна зарада у Црној Гори 200 еура што не може да задовољи просјечне потребе. То свакако треба поправити, а да би до тога дошли, мораћете значајно да унаприједите економију. Најбољи начин за то је да се улаже у туризам. Да би се та грана развијала морају се достићи високи стандарди. Када сам дошао, видио сам велику групу јапанских туриста, и знам да они не би дошли да нијесу сигурни да се ти стандарди поштују.
~Колико у Црној Гори поштују идентитетска права народа?
- Истина је да само моћ власти, односно воља доносиоца одлука може да осигура квалитетну имплементацију права народа и мањинских народа. Та одговорност се не може пребацивати на њихове представнике, јер то је обавеза владајућих структура. Биће то и проблем у Црној Гори.То су углавном људи који су гласали против одвајања од Србије на референдуму. Током мог боравка, примијетио сам да је признато питање Албанаца или Рома, али мора се узети у обзир и положај Срба.Њих, готово да нико не помиње.
~Каква је улога мањинских права у процесу европских интеграција?
- Максимално поштовање мањинских права захтјев је и Европске уније. Земље попут Њемачке или Јапана су постигле изузетну равнотежу и могу вам служити као примјер. Прилика за вас је и то што западна цивилизација пропагира демократске вриједности. Међутим, залагање за те вриједности понекад је само покриће за нечињење. Доношење закона није гаранција да ће они бити поштовани. Чујем да у Црној Гори има 166 закона које треба усагласити са општим стандардима поштовања људских права. Важно је разумјети да моћни људи могу да створе слику да се нешто ради или могу да нешто заиста и ураде.
~Колико међународни фактори могу да помогну да се стање поправи?
- Мислим да међународни фактор не може много да помогне када је поштовање људских права у питању. Конкретно, Црна Гора може сама да ријеши проблеме које има јер она је просторно мала и у њој не постоји никаква пријетња Црногорцима као етничкој заједници. Остварење гарантованих права не смије бити софистицирана политичка машина. Тешко је за доминатну групу да схвати да друге заједнице немају онолико права као и они. Такође, медији су јако важни. У Америци, дио владајуће структуре могао је, захваљујући њима, да буде упознатији са дешавањима.
Лидери често неискрени
~Које су кључне ствари у развоју мултиетничког друштва у Америци?
- Три ствари у Америци допринијеле су да се успостави равнотежа и створи мултиетничко друштво. Прва је наредба о расној десегрегацији у војсци, чиме је дозвољено црнцима да буду дио војних структура. Друга значајна ствар је одлука о слању војних трупа у америчку савезну државу Мисисипи које су спријечиле бијелце у тој земљи да наставе са кршењем наших права као слободних грађана. Трећа ствар су закони из 1969. године који су гарантовали поштовање људска права. Амерички лидери су се на тај начин играли односа са јавношћу, јер те одлуке нијесу одмах заживјеле.
Честитао и Хрушчов
Џејмс Мередит истиче да му је након што је изборио право да студира на Универзитету Мисисипи честитку упутио лично лидер Совјетског Савеза Никита Хрушчов. Он је рођен 1933.године, и један је од организатора "Марша против страха" од Мемфиса до града Џексон, у држави Мисисипи. Током његовог одржавања, рањен је снајперским хицем. Био је сарадник легендарног Мартина Лутера Кинга, а када је завршио студирање историје у Мисисипију, наставио је школовање у Нигерији и на Колумбија Универзитету у САД.
- Извор
- Дан
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















